Општинске новине
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ == —- - ■ Стр. 565
НАЈВАЖНИЈЕ ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ У БЕОГРАДУ ОД 1925—1931 ГОД.
1925
1926
1927
1928
1929
1930
1931
Просечно 192У—1931
Морбидитет на 10.000
Морталитет на 100.000
Морбидитет на 10.000
Морталитет на 100.000
Морбидитет на 10.000
Морталитет на 100.000
Морбидитет 1 на 10.000
Морталитет на 100.000
Морбидитет на 10.000
Морталитет на 100.000
Морбидитет на 10.000
Морталитет на 100.000
Морбидитет на 10.000
Морталитет на 100.000
Морбидитет на 10.000
Ј- 1 о У § 5 о о. т О сЗ X*
Турћиз аМ. • •
8'»
11-1
59
5-4
7-4
10-з
12*3
16- 9
19-2
1
4-7
3*4
6*9
2*9
10*!
6-9
ОузепЈепа • • •
1'б
1-8
1* 5 14-о
0-5
2-5
0'з
2*9
1'|
1-в
1"2
1-6
0. 9
3*5
К
2*з
1*3
5саг1а1ша ■ • •
10-5
11-8
6-6
15«,
5-н
З2' 3
12\,
29-4
4*5
18*1
3*4
13*. 2
0*4
19*9
24
ОјрћЉепа • • •
2-4 1 -
3*7
2-2
3*8
3',
6-5
4*8
8-2
3*6
1 '*з
6.„
15*4
3-8
13* 7
4*з
Најважније чињенице су ове: У погледу трбушног тифуса долази Београд одмах иза Скоиља, а то због познате епидемије у 1929 години. Иначе (што овде таблицом није показано) морбидитет није висок и мањи је од скопљанског и оног у Новом Саду. Нарочито смртност од трбушног тифуса за прошле три године много је опала.
За последње 3 године по оболевању од шарлаха Београд заузима треће место. Горе од њега.стоје Загреб и Нови Сад. У смртности од те болести Београд је од наших већих градова показао најповољнију слику. Сасвим иста је ствар у погледу дифтерије. Шарлах је био у порасту до 1928 године, дифтерија до 1930 год. Детаљно кретање свих заразних болести показује ова таблица:
ПРОСЕЧАН ГОДИШЊИ МОРБИДИТЕТ И МОРТАЛИТЕТ У ГРАДОВИМА СА ПРЕКО 50.000 СТАНОВНИКА ЗА ВРЕМЕ ОД 1929—1931 ГОД.
ВЕОГРАД
ЗАГРЕБ
САРАЈЕВО
СКОПЉЕ
НОВИ САД
ЉУБЉАНА
морбидитет на 10.000 становника
морталитет на 100.000 становника
морбидитет на 10.000 становника
мовталитет на 100.000 становника
морбидитет на 10.000 становника
морталитет на 100.000 становника
морбидитет на 10.000 становника
морталитет на 100.000 становника
морбидитет на 10.000 становника
морталитет на 100.000 становника
морбидитет на 10.000 становника
морталитет на 100.000 становника
Турћиз аћЈ.
10*,
6*9
3 *4
2*8
6. 0
5 *2
Ц-з
П-1
7 *2
4 *8
3 *9
^ *7
ОузепЈепа
2*3
1*з
3 *1
2*8
6*8
5*2
15*5
7 *9
0«
2*2
1*7
5саг1аИпа
'9 *9
^'б
22-з
12 *2
14- 7
7 *8
18*4
36- 5
22-о
4 *8
9*1
3 *4
01рћ1ћепа
13*7
4"з
10*4
8 *9
12-5
14 *2
15* 7
00 ^ 1 1 сч.
7*5
6 -4
13*°-
5*0
О оболевању београдског становнишгва од других болести теже је добити тачну слику. Један индекс о томе може бити лежање V болници. Само у Општој државној болници болесници су 1931 године прележали 286.000 дана. Известан постотак, за који држимо да није већи од 20%, нису становници Београда. То значи да Београђани отприлике сваке године прележу у Општој државној болници 240.000 дана. Поред тога имамо још Државну заразну болницу, Душевну болницу и неколико приватних установа, где болесници болују. Што се тиче смештаја болесника, Београд оскудева у креветима. У Берлину долази један кревет (опште болнице) на 124 болесника (кревета има око 30.000). У Београду
бисмо према томе требали око 2000 кревета. Имамо их у Општој државној болници око 1100 и у заразној око 270. Треба поред тога напоменути, да Берлин има своје нарочите болнице за очне болести и породилишта (укупно око 2000), што је код нас све ушло у Општој државној болници. Разлика је дакле још већа. С лекарима је Београд боље снабдевеп од Берлина. На територији Управе града Београда има око 730 лекара, што значи 25 на 10.000 становника, док их Берлин има свега 17. У помоћном особљу за здравствену службу положај је обратан. Тиме желимо да подвучемо чињеницу, како је помоћно особље код нас преко потребно, а да лекара за Београд свакако више не треба.