Општинске новине

3

Слободан Ж. Видаковић Огп.равник послова Савеза градова

Крмза комуналне политике ш нови Закон о градовима

I Садашња криза, изражена у тешкој економској депресији, унела је, на жалост, велику пометњу и у рад наших градских општина. Управо, још нешто више: она је парализовала цео општински организам. Замро је одједном готово сав комунални живот. Активност се свела на то, да градске општине врше само своје најосновније административне дужности; а за широке линије комунално-социалне акције није се имало ни довољно одушевљења у овој општој апатији; ни довољно финансијских сретстава у овој општој кризи. Отуда је један већи број градских општина за наредну годину предвидео буџетске кредите само на одржавање најмизернијих размера свога персонала, на канцеларијски материјал, огрев и најосновније дужности санитета и јавне хигијене. Уз то још неколико безначајних ситница, и то је — све! Општинске управе многих наших градова сматрају да пред фантомом кризе, као и при бродолому, треба све побацати ради спасења брода и посаде, и одрећи се свега, абдицирати на све! У суштини такво је посматрање многих општинских управа скроз погрешно, чак и кобно. Снага сваке општинске управе и цени се по томе, колико она у овим тешким часовима прлвредно-финансијске кризе буде дорасла да изнађе нове, свеже и продуктивне изворе за један комунални реформистички програм, за један позитиван програм у овим часовима тешких искушења. Молох кризе не сме код наше радне, отпорне и жилаве расе да изазове тупи очај, него снажну мобилизацију радних духова, челични фронт, који ће смрскати авет глади пре него што она изврши физички и морални помор народа! Зато се са пуно разлога мора захтевати од наших градских општинских управа да се баш у овим часовима кризе покажу достојне иоверења својих грађана, који су им са пуно нада предали своју судбину у руке. Ако би непосвећени и могли у часовима народног просперитета да у социјално-комуналној политици гледају један културни ра-

скош и цивилизациону ноблесу, данас, у тешким моментима опште кризе живота, чак је ни они не би могли тако да посматрају, него би морали признати: да једино интензиван рад на широком пољу социјално-комуналног реформизма може да ублажи зло које се као Дамоклов мач витла над главом нашег народа. * Наше су градске општине у тешком застоју. Бар у већини. Шта кочи њихов нормални развој, њихов просперитет? Поред привредне кризе — долази као друга кочница: нерегулисан положај наших општина. Будимо искрени. Шта су данас готово девет десетина општина у Југославији? Само обичне административне канцеларије и мале полицијске експозитуре. То даље не сме да буде. Општине су темељи државе, и оне су на првом месту позване да живот својих грађана учине бољим и културнијим. Највећи део социјално-културних дужности за подизање животног стандарда спадају искључиво у делокруг рада савремене општине. И дужност је државе да општини што пре омогући један широк хоризонат за слободан развој и полет њених комуналних атрибуција. Пре свега, мора се донети један савремен закон о градским самоуправама, социјалан и слободоуман. Ако је унификација закона код нас неопходна уопште, она је најнеопходнија у погледу општинских организација, где сада владају разнолики закони, и једна маса од конгломерата уредаба и правилника наслеђених у већини случајева из времена туђинске управе. Одавна се осећа снажан покрет код свих наших градова да се што пре добије модеран и либералан закон о градским самоуправама. Та је општа тежња градова добила свој изражај не само у резолуцијама конгреса градова, него и у читавом елаборату Савеза градова, у коме су учињени многобројни стручно израђени и документовани предлози и принципи, на којима треба да се заснује нови Закон о градовима. Подвлачимо без резерве да су ти предлози и захтеви Савеза југословенских градова одлични, на висини време-