Општинске новине

Инж. Јован И. Обрадовић, виши саветник Министарства грађевина

Примена Грађевинског Закона на уређење и изграђивање Београда

II 2) УРЕДБА 0 ИЗВОЂЕЊУ РЕГУЛАЦИОНОГ ПЛАНА У прошлом броју нашег одличног часописа „Београдских општинских новина" изнели смо, да се сад по новом Грађевинском закону мора, поред регулационог плана, радити и Уредба о његовом извођењу, која је у ствари саставни део регулационог плана. Потреба за израду Уредбе о извођењу регулационог плана осећала се нарочито у Београду још када је рађен Генерални регулациони план од стране комисије за израду овог плана 1922/23 године, а после Међународног конкурса, и доцније кад је одобрен овако израђени генерални регулациони план 1924 год. За овакву Уредбу уношена је у финансијске законе почев од 1924/25 год. па до 1929 год. одредба, да ће Суд општине града Београда израдити детаљне услове за изграђивање појединих делова Београда и потребније правилнике и уредбе о извођењу регулационог плана Београда. Генерални регулациони план Београда био је тада одобрен само за главни део Београда, обухваћен старим грађевинским реоном реком Савом од Савског моста, Мокролушким и Чубурским потоком и Реонском улицом до Поштанске ул. на Смедеревском друму — ул. Крал^а Александра, и овом улицом до проширеног реона до Лаудановог шанца — на Великом Врачару '—до Дунава, до границе општинског атара на источној страни према Вишњици и Миријеву. За остали део Београда, који се изграђивао преко грађевинског реона на атару Општине београдске и то ка Сењаку, Топч. и Бањичком брду и Вождовцу, у границама општинског атара, и преко граница општинског атара а на земљишту суседних општина: Малог и Великог Мокрог Луга до иза Цветкове механе и преко Пашиног брда, на земљишту општине Кумодраж преко Душановца и на земљишту општине Жарковачке и Чукаричке преко Михаиловца и Бановог брда, регулациони план није био ни израђен. Према томе, за овај део Београда, а нарочито за део најближи старом грађевинском реону: Сењак, Топчидерско брдо, Душановац и Пашино брдо до Цветкове механе,

који је био у највећем јеку изграђивања, није се могла радити Уредба за извођење регулационог плана, кад овај план уопште није ни постојао и кад се на њему није чак ни радило. И, место да је Општина, по делимичној изради и одобреном генералном регулационом плану у 1924 год., приступила изради регулационог плана за остали део Београда који се нагло подизао без икаквих планова, а нарочито за Сењак, Топчидерско, Бањичко и Пашино брдо и за део око Цветкове механе, она на томе ништа није радила до 1928 год., а међутим у том времену ради пројекте за Уредбу о извођењу регулационог плана и за онај део Београда, за који још уопште регулациони план није био у ствари ни отпочет да се ради. И овај рад на изради Уредбе о извођењу регулационог плана није био извођен по неком систему и програму унапред утврђеном и са одређеним принципима о начину израде уредбе и о садржају исте, већ је рад вршен више као проба, без икаквих унапред одређених принципа са неодређеним садржајем, који се мењао код општинских управа и разних пројеката, а којих је до 1929 год. било четири. Ни један од израђених пројеката за уредбу није био усвојен ни од Општинског одбора, већ је обично објављен у дневним листовима, достављен појединим факторима на мишљење и по томе се рад на овим уредбама завршавао. И ако је после првог израђеног пројекта тражено да се прво изради потпун регулациони план за Београд а за првршине где се изграђивање вршило без регулационог плана, опет су се и даљи пројекти за уредбе радили без потпуно израђеног регулационог плана. У овим пројектима за уредбе није било унето само оно што се односило на регулациони план Београда и што би било потребно за његово извођење, зашта се уопште и уредба имала и донети, већ су у уредбу уношене и друге разне одредбе и прописи, који са регулационим планом нису имали никакве директне везе и који се морају особено прописати, као што су на пр. наплата такса за тротоаре, грађевинска контрола, прописи о величини изграђивања и детаљи о подизању грађевина,. одредбе о експропријацији и повећању вредности земљишта итд.