Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 555

је неискоришћен; панкреасни сок игра дакле најважнију улогу и у сваривању скроба. * •!> Од свих осталих важних чињеница, на крају овог можда и сувише скраћеног излагања о варењу хране интересантно је (а може за сваког грађанина да буде и од користи) нешто рећи и о трајању варења. Уопште узев, од момента кад доспе у желудац до момента избацивања измета, храна пробави отприлике 24 часа; у овом погледу код разних особа постоје доста велике разлике (пример, особе које пате од затвора). Што се варења у желудцу и варења у цревима тиче, она су по трајању различита што зависи, и код једне исте особе, од количине а нарочито од каквоће употребљене хране. У желудцу храна пробави од 3 до 10 часова: најбрже бива сварена и евакуисана храна састављена поглавито из угљених хидрата; најспорије се вари и бива евакуисана храна богата мастима. (У извесним случајевима, кад у желудцу има мање или више киселине,х храна бива евакуисана много брже ил0 много спорије; обилатије лучење желудачне киселине проузрокује бржу евакуацију хране него смањено лучење киселине). У танком цреву храна се креће брзином од 1 метра на сат. Цревни садржај чвршћег састава (састављен и из несварљивих делова хране, целулозе на пр.) брже се креће од садржаја житког састава; ово долази услед тога што чвршће садржај јаче надражује нервне завршетке у цревној слузокожи, те изазива и снажније грчење цревне мускулатуре. Под нормалним околностима кретање хране кроз црево не примећује се; код ненормалних случајева грчење црева може да буде тако снажно да проузрокују нагло изметање цревног садржаја; овакво' грчење црева осећа се, јер је праћено болом. Извесне супстанције (као што су никотин из дувана и кофеин из кафе) повећавају грчење црева и убрзавају кретање цревног садржаја; неке друге супстанције (као што је опиум и др.) врше супротно дејство. 2. — Усисавање (ресорпција) хране. Усисавање хране врши се у цревима. Слузокожа танког црева, по свом анатомском саставу, нарочито је подешена за ресорпцију хране; сем ње и слузокоже уста, желудца и дебелог црева, као што ћемо видети, способне су за ресорпцију. Способност ресорпције танког црева не припада свим његовим деловима; почетни део танког црева (цело дванаестопалачно црево и један део јејунума) опредељен је искључиво за лучење сока; његов завршни део т. зв. илеум опредељен је искључиво за ресорпцију

хране; његов средњи део т. зв. јејунум врши обе улоге, и лучење и ресорпцију. Детаљније описивање хистолошке грађе слузокоже танког црева није овде потребно; биће довољно подвући само неке детаље: На цревној слузокожи има безброј сићушних израштаја т. зв. ресица; оне су по површини обучене једним јединим слојем пљоснатих ћелија; у унутрашњости ресица налазе се крвни и лимфни судови. — Постоје дакле два пута, крвни и лимфни, којима сварена храна може из црева да доспе у крв, односно у телесна ткива. Уколико у танком цреву, под дејством пробавних фермената, из беланчевина, масти и угљених хидрата постају амино-киселине, глицерин, масне киселине и прости шећери, •утолико сви ови продукти варења бивају ресорбовани. Беланчевине, односно амино-киселине прелазе у крвне судове ресица, из њих у веће крвне судове црева, затим у вену порту, пролазе кроз јетру, из јетре преко њених вена доспевају у десну преткомору срца; из срца се амино-киселине путем општег крвотока разносе по целом организму. У телесним ткивима аминокиселине или сагоревају, производећи енергију и топлоту, или су употребљене за изградњу и обнову ткива. Угљени хидрати односно прости шећери (пре свега гликоза) бивају ресорбовани на исти начин као и амино-киселине; разлика постоји само у томе што гликоза донета у јетру бива од ње задржана, претворена у тликоген (животињски скроб) и депонована у њеним ћелијама. Ови депои гликогена празне се утолико уколико крвни шећер (гликоза) сагорева у организму, тако да количина гликозе у крви остаје увек стална (око 1 грамна литар крви). Крвни шећер, сагоревајући у организму, производи енергију и топлоту. Масти односно глицерини и масне киселине бивају на сасвим други начин усисане. Оне узимају лимфни пут и преко лимфних судова улазе у општи крвоток. — Глицерин и масне киселине из црева улазе у ћелије цревне слузокоже; ту у ћелијама сједињују се понова, тако да већ у лимфним просторима и лимфним судовима цревних ресица налазимо масне капљице. Преко главног лимфног суда новостворене масне капљице убацују се у леву подкључну вену, доспевају у десну преткомору срца, одакле су општим крвотоком разнете по организму. Није потребно на овом месту говорити о узроцима ресорпције хране; ресорпција хране врши се по био-физичким законима који и са научног гледишта још нису у потпуности објашњени. 3. — Хранљивп оброк. Под хранљивим оброком подразумевамо ону количину хране која је потребна сваком