Општинске новине

Стр. 658

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

навучена је потребна количина крупног колубарског песка и растурена свуд по заграђеном земљишту. При сунчању код деце није се десила никаква рђава последица, шта више, деца су сунчањем очврснула своја млада тела и добила свежију боју лица и једрије мишице, кожа им је спољна променула боју, те им је при растанку с Летњиковцем била жута, мрка и црвена. Таква ће кожа лакше сносити промене у топлоти, које се дешавају у нашем поднебљу. Летњиковачки лекар, који је увек контролисао сунчање, изразио се у своме извештају, да је сунчање одлично утицало на тело слабуњаве цеде у београдском летњиковцу. * Ево на крају и последњег извештаја о раду Летњиковца у Кошутњаку преко лета

Збор деце за ручак

1912. Извештај је штампан у последњој свесци „Здравља" 1912 и гласи: „Летњиковац за слабуњаву децу у Кошутњаку крај Београда отворен је једанајстог јуна, а затворен 30 августа ове године. За то време, провело је у Летњиковцу ради опорављања здравља 354 деце и то: 178 мушке и 176 женске деце. Од ове деце, од стране Општине града Београда упућено је у Летњиковац као њени питомци 71 мушко дете и 87 женске деце, укупно 158. Али осим ове деце, која су свакодневно долазила у Летњиковац, било је и такве, која су Летњиковац похађала као гости на цео дан; такве деце било је 267 за све време летњиковачке сезоне. У Летњиковац су примана само слабуњава, лимфатична и малокрвна деца, од 6 до 12 година узраста, а еа заразним болестима нису никако ни примана. Свако је дете, пре примања лекарски прегледано и онда тек у Летњиковац упућено, али и у самом Летњиковцу сва су деца била под сталним лекарским надзором. За све време трајања летњиковачке сезоне здравље у деце било је повољно и сва су изишла из Летњиковца знатно опорављена у снази и крви." *

Када је 1913, требало отворити Летњиковац, водио се је крвати рат са Бугарима, дотадашњим нашим савезницима у Балканском рату. После тога рата изби и Арнаутска побуна и цело лето (1913) прође у ратном окршају. 1914 нас уведе у велики Светски рат и наш рад у Летњиковцу би сасвим прекинут. Окупаторске власти су једно лето отвориле Летњиковац, али о томе "на жалост немамо никаквих стручних података. Вративши се срећно из рата прва је дужност старе управе Друштва за чување народног здравља била да обиђе имање у Кошутњаку. Зграде су биле очуване. Павиљон дечји на свом месту. Само доњи Павиљон на ливади, према жељезничкој прузи, где су непријатељи држали стоку морао је бити срушен, јер је био већ дотрајао и веома загађен. Главни одбор је уступио бригу над Летњиковцем Месној дружини за Савиначки крај још 1912 године. Одбор је Савиначки изгубио многе чланове и никако се није могао да обнови. Било је прошло неколико година, док се госпођица д-р Мафел није одлучила да направи летовалиште за своју болесну децу из Енглеско-српске болнице. И заиста Друштво јој уступи све летовалишне зграде и она ту проведе два лета. После тог Летњиковац би уступљен Подмлатку Црвеног Крста али га и овај не крену у живот. Изгледало је као да Београд нема више потребе за такву једну установу. У новој великој Отацбини изражавана је све чешће жеља за упознавање и осталих делова наших нових крајева. Алпинска Словенија и сиње .Јадранско море све су више к себи привлачили наше Београђане. Летњиковци се претворише у Летовања, а слабуњава деца иђаху у опоравилишта у планине или на море. Разуме се, само имућнија деца!... А и промена надлежности над Летњиковцем савим угуши идеју летовања у Кошутњаку. Неко је време њиме господарио Пољопривредни факултет, па после опет Министарство пољопривреде, све док данашња управа не преузе опет бригу над Кошутњаком. Последњих година остајао је летњиковачки павиљон сасвим празан и напуштен. И тако је све било до овог лета 1932, док није један члан Месног одбора Црвеног Крста за кварт варошки поднео свом одбору предлог о отварању Летњиковца за београдску децу у Кошутњаку. Та.ј је члан госпођа Љубица Кујунџић, која је знала цео историјат летњиковачких павиљона .у Кошутњаку и која је радећИ годинама у Црвеном Крсту, у Одбору госпођа за хитну помоћ, увидела, да поред великог броја београдске деце, која иду преко лета у