Општинске новине
6
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 659
Феријалне колоније, на Соколска и друга ђачка летовања, која иду за скупе паре на Локрум, Краљевицу и остала приморска места, да ипак остаје у Београду врло велики број баш оне најсиромшније деце, чији родитељи немају сретстава за слање своје деце ван Београда и чија деца силом таквих околности остају преко целог лета на ужареној и прашњавој београдској калдрми. Њен је предлог срећом био примљен, и убрзо остварен. Резултат овогодишњег летовања је био овако по речима саме иницијаторке госпође Љубице Кујунџић.
Радећи као члан Црвеног Крста, а и Соколског друштва у исто време, видела сам да за време летњег распуста много више деце остане у Беоргаду него што оде на летовање. Летовање ван Београда стаје доста скупо, како родитеље, тако и друге установе, као н.пр. Београдску општину, те према томе веома мали број деце одлази на летовања, док маса њих остаје и даље у Београду често препуштена сама себи, на улици и прашини. Сматрала сам да би се у околини Београда, са много мање новца, могао постићи исти успех. Разгледала сам где и под којим условима би то било најзгодније. Први корак ка природи и лепоти био је Кошутњак. Непосредно од вароши, управо рај од природе, који је остао неискоришћен. Зар плућа Београда, која дају живот и окрепу сваком живом бићу зврји празно и без живота, мртво. Док су улице, каване, биоскопи пуни и у овом најлепшем добу године. Кошутњачки павиљон је био празан и неискоришћен, а Друштво за чување народног здравља је још пре рата у њему организовало своја прва летовања. Распитала сам се да ли се може за исти циљ употребити. Наишла сам том приликом на веома велико разумевање и потпору од стане управе Кошутњака, па кад сам и са те стране осигурала летовање, кренула сам даље јер још треба помоћи. У Беоргадској општини сам такође наишла на добре људе који разумеше потребу тог летовања и одмах на заузимање Потпретседника г. Д. Богдановића, а на молбу нашег Одбора доделише нам као сталну помоћ по 100 литара млека и две трамвајске композиције свакодневно за превоз. Цео свој предлог изнела сам пред одбор Црвеног Крста кварта Варошког, чији сам члан. Изложила сам целу организацију о спровођењу летовања како се има спровести. Сматрајући када се споји Црвени Крст и Соколство да ће деца дупло добити јер ће поред хране и ваздуха, васпитавати се у духу заједнице, једнакости, љубави и рада. Главни одбор Црвеног Крста изишао нам је у сусрет, дајући за тај циљ као прву помоћ од 6.000.— динара и његов Потпретседник го-
спођа Нака Спасић са 1.000.— динара и пуном њеном сарадњом, много нам је допринела те смо могли са сигурношћу почети летовање. Цео рад спроведен је потпуно по Соколском систему и по угледу на соколска летовања, која су имала увек пуно успеха, што је доказано и са овим летовањем. Рад око исхране имао је наш Одбор који се је са пуно пажње старао да храна буде што боља. * Упис у летовање почео је 12 јуна 1932 г., и утоку летовања стално и за то цело време било је уписано 251 дете. По улозима плаћа.ла су деца односно родитељи за месец дана летовања по групама и то: Уписаних 111 по динара 200.— од ког броја је Радничка комора платила за 23 деце, Друштво за чување народног здравља за 10 деце; д-р Љуба Стојановић за 5 деце и Лига против туберкулозе за 5 деце.
Ручање деце. —Горњи део павиљона
Уписаних 58 по 100.— дин.; уписаних 67 по 6.0.— дин.; и бесплатних (најсиромашнијих) 15 деце. По занимању родитеља деце било је: радничке деце 150; чиновничке 81; и трговачке 20 деце. Апеловали смо и на Соколска друштва, којих има у Београду осам, на жалост, просечно су се слабо одазвале, пошто су у то време све соколане биле распуштене. Али ипак можемо бити задовољни што смо имали и поред тога леп број уписаних соколића, свега 73, који су много помогли соколизирању и остале деце што доказује леп успех нашег јавног часа, одржаног на завршетку летовања. Према правилу и угледу на соколску организацију деца су доносила свој прибор за јело, који је држан у нарочитим кесама обележен редним бројем да се међусобно не мешају, ћебад за спавање и гаћице за купање. Одело као и ћебад деце носила су обележје истог броја. Превоз деце вршио се је трамвајима који су полазили од Кнежевог Споменика тачно у 7 часова у јутро, где су их соколске вође при-