Општинске новине

Стр. 662

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ко), али тај је назив прешао и преко домаћег прага, и преко кућевних вратница и разлио се по тадањем младом литерарном Београду. Позната је била Татканина диванана на којој су гости дочекивани, са које се испраћало, где се дебатовало, веселило, полемисало, Србовало, да и Србовало, али не само у оквиру Шумадије, већ и преко Вардара преко Дрине, преко Саве. Ресултат је тога био и доцнији одлазак Војислава на Југ и позније путовање Драгутина на Запад. Татканина диванана је била позната и преко граница тадашње Србије.

нећи се да не види на диванани Јову Илијћа, повика: — „А је ли ово кућа Милутина, Драгутина, Војислава и Жарка Илијћа, мојих другова?" Јова на то мало љутито одговори: ,,Какав Милутин и Драгутин, ово је моја кућа, чапкуну, један. Него, улази унутра." Чика Љуба је хтео мало да дирне Јову, као да он не тражи њега већ своје „другове", његове синове. Дабоме сва се лица разведрила на ту посету. Чика Љуба је ушао у кућу и није могао тако лако да изађе, то јест да отпутује из Београда после неколико дана. У

Војислав Илијћ

Била је то кућа гостољубива за путника, намерника, друга и пријатеља, па ма са кога краја он дошао. Стицало се у ту београдску кућу друштво из свију југословенских покрајина. Било је ту старих и младих, вршњаци Јовини дружили су се са његовим синовима, другови синова били су пријатељи и Јовини. Чика Љуба Ненадовић је друговао са Јовом, кога је по жељи мајке му Стане вратио кући из Мађарске буне, јер је Јова у духу ондашњег националистичког покрета био добровољац у Мађарској буни 1848 год.. Али, исто тако је чика Љуба друговао и са Војиславом и Драгутином. Једном приликом чика Љуба дође у Београд, сгаде пред кућу н чи-

кући Илијћа био је као у својој и кад је хтео поћи нашао се без одела, јер су му га Илијћи за време спавања сакрили и закључали и дали му тек кад је чика Љуба обећао продужење боравка у тој кући. Разлика је између тог нашег старог, београдског литерарног салона и неког страног у томе, што се по страним салонима бавило сатима, а овде данима, недељама, па и више. Ако би дошао у Београд какав омладинац, литератор или националиста, са ове или оне стране границе, он је дотле ван тога литерарног салона, докле га не упозна један од укућана или пријатеља куће и одмах затим води га Таткани на диванану и уводи у друштво.