Општинске новине

Стр. 666

ОПШТИНСКЕ И О В И Н Е

* ❖ ❖ Упоређујући цене главних намирница од године 1820—1825 са ценама од 1832—1833, видимо да је процентуално највише поскупило месо говеђе, са просечно 400%, затим пшеница са 333%, месо овчје и козје са 318%, кукуруз са 300%, млеко са 212%, пиринач са 166%, пасуљ са 100%, вино са 77%. сочиво и зејтин са 75%, сапун са 71% и ракија са 52%. Просечно поскупљење свих наведених намирница износило је 176%. Упоређујући цене од године 1830 са ценама од године 1832—1833, дакле свега за две до три године, видимо следеће поскупљење: пшеница 13%, кукуруз 33%, месо говеђе 166%, месо овчје и козје 142%, месо свињско 33%, маст 55%, сочиво 5%, пиринач 54%, сир 45%, кафа 78%, вино 34%, ракија 34%, зејтин 16%, свеће 17%, сапун 71%, јаја 150%. Појевтинио је једино шећер за 21%, док је пасуљ остао просечно на истој цени. Скупоћа се највише осећала у Београду, где су цене појединих намирница често много превазилазе цене у унутрашњости. Тако, док је земљи цена пшенице на велико била 8—18 пара ока, а кукуруза 4—12 пара ока, у Београду је 1832 године једна велика партија пшенице продата по 22 паре ока, кукуруза по 17 и по пара, а брашна по 25 пара. Та иста партија купљена је у Мигровици Сремској и то: пшеница по 16 пара ока, кукуруз по 12 пара и брашно по 12 пара.

*

Неће бити незанимљиво, ако овом приликом поменем колико је у том времену цењена вредност Београда (т. ј. београдског града). Кнез Милош, у „наставленијима" упућеним српској депутацији у Цариграду 1829 године, између осталог вели: ,,Да се представи (Порти) нужност тврђаве за резиденцију Владе (Правителства). И због тога, ил' да прода Порта овој за готове паре (4—6 милиона гроша), Београд, а ако не Београд, оно Смедерево (за 2 милиона гроша), или да прими, за Београд, Пазарску и Старовлашку опет натраг...." По данашњој куповној вредности, за Београдски град онда је нуђено око 34—51 милиона динара данашњих, а за Смедерево око 17 милиона динара данашњих. * * * Финансијска операција Кнеза Милоша са поделом гроша на чаршиски и порески, односно обарањем вредности турске монете при наплати порезе на половину, донела је државној благајни велике користи, али у погледу цена животних намирница, скупоћа је и даље расла, успоравајући само каткад свој темпо, према времену и приликама. Ново, али доста кратко време сјајног благостања настало је за време Кримског рата, да би доцније опет настале прилике врлб сличне данашњим, по својим узроцима и околностима.