Општинске новине
7
Комунално-социјална хроника:
Конгрес Савеза југословенских градова и Закон о градовима
Почетком овог месеца у Скопљу Је одржан конгрес —- главна годишња скупштина Савеза свих Југословенских градова. Наш Савез Градова је установа новијега датума, али је он и за ово кратко време од 5—6 година свога живота успео да афирмира своју апсолутну потребу и своју непобитну корисност као највиши форум и арбитар за сва питања комуналне политике. Савез Градова својом активношћу оправдао је у нашој земљи пуно право на живот. Многострука је активност Савеза градова практична при спровођењу комуналних програма наших градова; научна при испитивању свих манифестација градског живота; политичко-репрезентативна пред инсстранством; иницијативна при стављању многобројних комуналних проблема на дневни ред и т. д. Овогодишњи конгрес Југословенских Градова специјално је значајан по томе што се на њему једнодушно истакла витална потреба хитног доношења једног савременог Закона о градовима. Уосталом, конгреси градова треба да претстављају једну врсту парламента градова, широку комуналну скупштину, на којој има да падају не само крупни предлози него и крупна, по градове животна решења. * Скопска скупштина градова, одржана 1—3 октобра т. г., била је подељена на два дела: на Пленарну пословну седницу, која је одржана у Скопском манастиру Матке, и на Свечану седницу конгреса, која је одржана у Скопљу, у Просветном Дому. Одлуке пленарног Пословног скупа Савеза градова Пленарна пословна седница Савеза Градова одржана је 1 октобра т. г. у манастиру Матке код Скопља. Отворио ју је и њоме претседавао в. д. прегседника I потпретседник Савеза г. Доброслав Богдановић, потпретседник О. Г. Београда. Дневни ред био је врло обиман а пословна седница жива и по квалитетима дискусије на висини угледа и ауторитета Савеза 1 радова. Расправљано је највише о многобројним проблемима самоуправних финансија и изналажењу социјално што правичнијих извора прихода. Истакнута је свестрана
потреба хитног доношења како закона о градовима тако и закона о комуналним финансијама, као и потреба да се до доношења закона о самоуправним финансијама остави општинама пуно право .убирања свих досадашњих облика прихода. Нарочито је подвучено да се не укида право убирања т. зв. „На.јамног филира"' у градовима преко Саве. Исто тако подвучена је жеља да се једном законском одредбом регулишу закупни односи између министарства војног и појединих градских општина, чије су зграде узете за касарне и друге војне потребе. Са финансијских питања прешло се на тачке дневног реда о социјалним питањима, међу којима је неоспорно било најинтересантније питање забране ноћног рада у пекарницама по свима нашим градовима. Пошто је секретар г. Шарић прочитао извештај управе по овоме питању, развила се врло жива дискусија, у којој су учествовали, између осталих, и г. г. претседавајући Добр. Богдановић, инж. Чавдаревић, претседник Ниша, Глајхер, ппретседник Марибора, Слоб. Видаковић, отправник послова Савеза Градова-, и други. Г. Чавдаревић стао је на гледиште да би ово тешко питање требало оставити да се решава према месним приликама појединих градова, јер се рад у ноћним пекарницама обавља у највише случајева ноћу, пошто је народ научио да има свеж хлеб, те би ова измена ишла на штету. самога посла. Ми имамо — вели г. Чавдаревић мале пекарнице а не. велике модерне пекаре и ту је потребно доста времена да се хлеб произведе, да тесто укисне и друго. Претседавајући г. Богдановић истиче да гледиште Савеза по овом питању мора да буде базирано на хигијенским потребама градског становништва и верује да ће се од 4 сата ујутру имати довољно времена да се задовоље потребе грађанства за свежим хлебом. Г. Богдановић предлаже да се донесе закључак о потреби забране ноћног рада у хлебарницама сходно Међународној конвенцији о забрани тога рада. Г. Слободан Ж. Видаковић подвлачи да је питање ноћног рада у пекарницама један првостепени и социјални и комунални и хигијенски проблем. Зато овај проблем преставља живи интерес градске општине јер од њега великим делом зависи здравље широких маса грађансгва. Анкетама,