Општинске новине
Стр. 622
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Име и презиме закупца
УЛИЦА И БРОЈ ГДЕ СЕ СТАН НАЛАЗИ
Број чланова у стану
Број одељења Кубатура (шЗ)
Месечна кирија
ЗДРАВСТВЕНОСТ СТАНА
С. В.
Љубе Дидића
3
3
2
24
150
Висина 2 м. влажно, склоно паду
м. Ј.
)) ))
3
3
2
34
300
Висина 2 м. влажно, склоно паду
м. с.
)) Ј)
3
5
1
18
150
Висина 2 м. влажно, склоно- паду
м. п.
Ломина
8
4
1
22
350
Прокишњ. нема светл. зид деб. 5 см.
п. с.
))
8
4
1
17
300
А. К.
))
8
10
3
45
700
Б. П.
8
6
2
45
400
К. X.
))
8
4
2
38
400
Мрачно, ниско, 1,90 м. висина
с. м.
))
8
1 1
2
60
700
Мрачно, без проветравања
с. т.
)»
8
5
1
12
350
А. Ђ.
Ломина
8
5
1
25
350
Без дневне светлости, под земља.
с. к.
))
8
5
3
40
400
Висина 1,30 м. без прозора, пот-
П. Ј.
Високог Стевана
31
3
1
10
140
сећа на штенару
Г. Ј.
Цара Душана
Ниско, загушљиво, деца жута.
7
7
2
22
280
Ниско, мрачно, оваквих станова
С. М.
Једренска
1
4
2
12
180
има овде око 15.
Ј. Н.
Нема у опште прозора. Праве ру-
Расинска
9
10
1
24
350
пе, висина од 1,50—1,80 м.
Љ. И.
Ниски, смрдљиви, пуни деце и
Краљице Марије
149
5
1
12
250
болести; има их 25 на броју.
ПРОСЕЧНЕ ЦЕНЕ И ВЕЛИЧИНА АНКЕТИРАНИХ СИРОТИЊСКИХ СТАНОВА У БЕОГРАДУ ПО КВАРТОВИМА: Просечно:
Квартови: За 1 гп 3 динара: Одељења на Кубних метра ваздуха 1 породиду: на 1 лице: I 12,75 1,73 6,66 III 9,18 1,46 5,13 IV 11,43 1,75 5,94 V 9,21 1,25 5,26 VI 17,91 1,50 2,66 ' IX 16 2 3,77 X 12,92 1,18 3.90 X I 11,95 1,16 4,05
Просечно за све анкетиране станове-. 10,92 1,46 5,14
Према оваквом очајном стању малих станова — чији је куб. мет. загађеног ваздуха на крајњој периферији скупљи за 30% од кубног метра ваздуха из луксузних апартмана центра — прва и, најбитнија дужност општинске управе била би да се што пре изнађе начин да се овај животни проблем Београда правилно реши. Сви су путеви добри који воде решењу проблема. Али према садањој финансијској ситуацији не може се очекивати да тај колосалан посао изведе једна установа, па ма која то била. То важи и за општину као најпозванију. Проблем се може решити само удруженом снагом, само комбинованим напорима свих оних који су дужношћу позвани да воде социјалну политику Београда. На првом месту држава, па после Општина, и, најзад, као што смо већ рекли, раднички уреди, министарства, велике фабрике и индустрије, банке, остали новчани заводи, као и сва већа послодавачка предузећа, у којима је упослено више од педесет радника.
Сви су они позвани и дужни да координираним радом оснују и уплате Фонд за подизање малих, здравих и јевтиних станова за своје чиновнике, службенике и раднике. И ако се тиме станбени проблем не би решио сасвим, он би се решио у својој доброј половини. Подићи од 15.000 таквих станова само половину значи ренту малих станова снизити за 30 до 40%. То је очевидан економски закон, који суверено влада у друштвеном организму. Подизању Београда, специјално његове периферије, мора се посветити нарочито законодавство. Узмимо само овај појав. На периферији се мало зида. Две хиљаде нових станова, које је Београд добио ове грађевинске сезоне, својом апсолутном већином долазе у велике или луксузне станове и појачавају и иначе велику хиперпродукцију истих. Али Београд вапије за" малим становима. А њих скоро нико не зида. Управа хипотекарне банке и Хипотекарни трговачки фонд обуставили су давање хипотекарних зајмова. Због