Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 623

тога су кирије малих станова на београдској периферији опет несразмерно скочиле, и ако су и без тога биле преЂерано скупе. Зар се ту није требала да умеша држава и да једним законским прописом нагна Хипотекарну банку да не обуставља своју помоћ за зидање малих станова, учије је улагање, најзад, уложени зајам данас једино и сигуран. Проблем калдрме је друго страшно зло периферије. Огроман број улица нема ни најбедније калдрме, ни најпримитивнијих тротоара, па чак ни најобичнијих набијених путања, насутих шљаком или шодером. Према статистичким подацима, израђеним на основу службених извештаја, на београдској периферији има преко један милион и сто хиљада квадратних метара потпуно некалдрмисаних уличних површина, а дужина тих, зими непроходних улица, прелази 95 километара. Према томе: једна пуна трећина улица Београда некалдрмисана је.* Од те трећине 90% пада на периферију. То је страшан факат, пред којим човек запањено стаје и губи сваку наду да ће све то моћи да подигну сиромашни грађани Београда. Чак ни за две деценије! Неправедно би било овде непризнати да је Београдска општина уложила своје крајње напоре у калдрмисање Београда и да је она према својим сретствима дала и више него што се смело од ње очекивати, јер Београд данас има модерно калдрмисаних улица за око 105 километара а око 90 километара калдрмисаних обичном калдрмом! Само што све то не оправдава тешку стварност, која нам показује да гро периферијских насеља нема ни насутих путања, а камо ли калдрме! Овим непроходним путевима, често горим од сваког сеоског друма, за време јесењих и пролетњих киша могло би се проћи само чамцима или на крилима. А ивицама њиховим, колико толико бољим, несретни становници резигнирано газе блато до колена и носе на рукама своју децу да би им омогућили одлазак у школу Пред кућама тих мученика упорно стоје у иловачи читава зелена језера, помешана са загађеном водом из дворишта, јер периферија Београда и не сања о канализацији. Та су језера главна гнезда маларије и других заразних болести! Калдрмисање свих улица периферпје значи спас целога Београда од болештина, значи уљуђивање читаве престоничке хемисфере, значи испуњавање једне основне животне потребе, без које се не да ни замислити ни комуникациони, ни хигијенски, ни естетски живот савременог градског насеља. За калдрмисање данашње периферије Београда требало би заиста огромних финансијских кредита, који су ван домашаја београд* Од укупно 923 улица, колико их Београд има, 414 немају никакву калдрму. Апсолутна већина ових улица налази се на периферији.

ској општини. Али се и ту може помоћи. Добра воља државе и надлежних и експедитивност општинске управе, зајемчена у толико прилика, може и ту наћи паметан „тосћдз орегаисН." Нешто државна сретства, нешто општински кредити, па били они и из ванредних инвестиционих зајмова, а нешто, наЈзад, удружена помоћ створена путем прогресивног оптерећења економско јачих и кулучке снаге економско слабијих грађана — па ће се постићи циљ! Подвукли смо и овде инвестициони зајам као сретство социјално небпходно у овим тешким временима. Из пуно и пуно социјалних разлога мора се данас улагати што више у јавне радове, па макар то били и инвестициони зајмови, разуме се дугорочни. Категорички смо противни схватању, које све више осваја чак и меродавне, да општине у овим тешким временима не треба да стварају инвестиционе зајмове и да се у своме раду сведу на најниже админстративне станице. То је и социјално и привредно-економски штетно. Зашто, на пример, не би калдрму Београда подигли на дугорочни кредит. Колико је нама познато, нека друштва нудила су пре неколико година да калдрмишу целу периферију на дугорочну отплату али уз гаранцију државе. Ако су услови њихови примљиви понуда њихова је врло корисна, јер изградња периферијске калдрме неће користити само садањој генерацији него и свима будућим генерацијама, те је право да у финансијском терету узму и они учешћа. Док се периферијске улице не калдрмишу, ни периферија ни центар не могу бити ни чисти, ни лепи, ни обезбеђени од епидемијског пожара, који сваког часа може да букне а што то не бива изгледа да је много мање заслуга нас него Провиђења, које нас чува. * Питање воде такође је један од горућих проблема београдске периферије. Читави крајеви, који у ствари претстављају највећи део периферије, немају ни метра водоводних цеви! Немају водовода, на пример: ни насеље Краља Александра, ни предграђа: Краљице Марије, Војводе Мишића. Незнаног Јунака, Петра Мркоњића, Милошевца, Бањице, Бановог брда, затим поједини већи делови Булбулдера, делови предграђа Војводе Степе, Пашиног брда и Вождовца. У тим је крајевима јавних чесама недовољно а негде их уопште и нема. Бунари су сумњиви и где нису опасни и заражени, пуни су коли бацила и органског трулења. Нема ни здравља, ни културе градова тамо где нема у изобиљу воде. Ми данас можемо да имамо довољан капацитет воде. Потребно је само да се прошири водоводна мрежа и проблем воде је решен. Али — ма да ту нису потребни огромни инвестициони кредити — општина ипак није у стању да сама изведе одмах то неопходно проширење водоводне мреже, јер је она и на питању воде