Општинске новине

Стр. 624

/

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

пожртвовано уложила све што су јој њене финансијске моћи дозвољавале и за последњих десет година само је у водоводне инсталације дала сто и двадесет милиона динара (120.921.300 дин.) И овде мора да помогне држава, јер јој то диктују интереси националног угледа и ауторитета њене престонице пред културним светом! Преглед капацитета воде београдског водовода (м 3 ) од 1919—1931 год.: ш со

о 43 оз ОО р 5 3 ^ ео оо Оо СЧЈ со ^

1919 1920 1921 192? 1923 1924 1925 1926 1927 1928 1929 1930 1931 # Хигијенско-санитетске неприлике и многе инфективне болести, на првом месту тифус и маларија, узеле су приличне размере у Београду. Не треба бити много проницљив па видети праве узроке овог ширења: то су бунарска вода, загађена и увек опасна, и непокретни потоци, баруштине и мочвари, у којима се легу комарци који разносе и шире маларију. Читав крај н. пр. око Чубурског потока ендемично је маларичан. Комарци су постали општа опасност чак и за домове на Котежу Неимару! Ако заразне болести, а међу њима на првом месту тифус и маларија, отму маха ни београдски центар, и ако под знатно бољим хигијенским условима, неће бити поштеђен од њих. Целокупна хигијенско-санитетска служба на периферији је отежана самим саобраћајним приликама њеним. Изношење ђубрета у многим удаљенијим деловима периферије претставља праву реткост, а већ и да не говоримо о поливању и чишћењу улица од блата. Поред осталих разлога за ту успореност санитарне и хигијенске профилактичне службе, врло је важан и тај моменат што је целокупна санитетска служба код нас централизована. Ништа опасније у једном територијално ве-

ликом и многољудном граду нема него централизација санитарне службе. Сваки кварт Београда треба да има своје нарочито одељење, специјално намењено за управљање санитарном службом. Њему на расположењу треба да буду сва сретства, која су данас амасирана у депоима санитета, магацинима и централним возним парковима. У свима савремено уређеним градовима, чак ни пожарна служба није централизована! * Саобраћајна сретства. још једно зло дави нашу периферију. Она нема довољно саобраћајних сретстава, а и колико их има она су скупа. Н.пр. преко предграђа Војводе Степе, главном његовом артеријом (улица Престолонаследника Петра) пролази дневно око 15000 лица за Пашино брдо, Душановац, Маринкову бару и друга предграђа. Трамвај бр. 1 долази само до ул. Цара Николе и својом споном 1-а наставља за Црвени Крст. Аутобус, чије је увођење за пуну похвалу, иде на жалост, врло ретко, једном на сат, и то једном савршено непрактичном линијом преко Крунске улице. Крунска улица, пре свега, није пословна артерија. Она је аристократски крај и као таква даље је од свих потреба сиромашног света, кога треба да из удаљенијих делова периферије прикупи овај аутобус и довезе у живи прометни део града. Овај аутобус био би у пуној мери користан ако би као Душановачки полазио са Славије и завршио се на врху Пашиног брда. Цена вожње, за сада не би смела да буде већа од 2 дин. а касније 1—1.50 дин. Најзад, нека би у крајњем случају та пруга била и непродуктивна и пасивна са гледишта чистог прихода, ипак би је требало одржати, јер она има специјални, социјални задатак у општинском помагању сиромашног пословног света. * Хитна потреба општинских дрвара и периферијских пијаца. У низу других хитних комуналних потреба, чију оскудицу тако живо осећа и трпи сва периферија Београда, треба поменути и потребу хитног оснивања општинске дрваре. Дрва су на периферији очајно скупа. Често за 30% скупља него у вароши. Како овај сиромашни свет живи у недовољно солидним и необезбеђеним зградама, то му је у толико већа потреба за огревом. А тај огрев по скупоћи дрва претставља на периферији читав луксуз! Подизање две до три општинске дрваре још ове зиме значило би првокласну комуналну интервенцију. Цена дрвима спала би на нормалну висину и сиромашне масе београдске периферије бар би се изгрејале зимус! Приликом опште реформистичке комуналне акције, која би на првом месту имала и требала да обухвати периферију, треба имати на уму и хитност потребе периферијских пијаца, уопште стварање локалних тргова и трговач-