Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 625

ких перифериских центара. Београд се брзо развијаоу једном бурном и грозничавом темпу. Од предратне вароши малога типа он је данас ижђикао у један велеград савременог стила, који ће после стварног спајања са Панчевом и Земуном и околним селима имати скоро 400.000 становника. Услед Наглог његовог развитка, још нису стигли да се образују периферијски трг. центри као у другим европским градовима. Традиција уз то делује јако и господари нашим навикама. Чак и становници са крајње периферије одлазе да сву скупљу робу наТеразијама купују. То би заиста било смешно када би се чуло да предграђа Париза или Лондона одлазе редовно у њихове старе центре и да купу.ју основне животне потребе на удаљеним пијацама и трговима. Први је услов за ову неопходну „пазарну деконцентрацију" оснивање локалних периферијских пијаца. Око њих ће се, као око гравитационог центра, подићи временом трговине и занатлијске радње, те ће се на тај начин периферија и трговачки подићи. Кад се томе дода комунално помагање подизања индустријских предузећа на периферији, онда ће се и незапосленост њених радних маса сузбити, бар у извесној могућој мери. * Периферијски паркови и зеленило. Да поменемо на крају живу и насушну потребу периферијских паркова и зеленила, дечјих игралишта, санитарних установа, па чак и болница за предграђа, као што их имају сви већи градови Европе. Бар периферија Београда може да има паркова колико се год хоће. Ако је центар пренасељен и готово сав искоришћен за зграде, то се не може рећи за његову периферију. Читав .један шумски појас могао би да опаше Београд, нарочито према оним странама одакле дувају суви и оштри ветрови. Овде са радошћу констатујемо да је Општински суд већ пројектовао оснивање још неколико градских паркова. Ми смо не у једној прилици пропонирали идеју о оснивању Шумског празника, на који би све школе, сва деца и омладина, па чак и грађани, уз свечане процесије, верске или лајичке, садили дрва и воћке. Очекивали смо да

се и наш Клир заинтересује за ту идеју и тако бар верске процесије добију једну реалну животну вредност. Мислимо да би Суд општине београдске, који у питањима паркова показује велику енергију и разумевање, требао да прихвати ову нашу мисао и претвори је у дело чиме би се ускорило и њено законско регулисање за целу државу. * * * То би у главном били хитни и основни проблеми периферије Београда. Они се, природно, ни у чему не разликују од комуналних проблема центра. Сва је разлика у томе, што је центар решио многе од тих проблема, а периферија није стигла силом прилика и својом прегломазном раштрканошћу да реши ни оне најосновније, без којих се живот цивилизоване људске заједнице не да ни замислити. Било би корисно кад би сваки крај и свако веће насеље београдске периферије имало свога претставника у Општинском одбору, дораслог за тешку комуналну борбу и заштиту виталних интереса својих предграђа. Да резимирамо. Емиграцијом грађана даље од центра у што даљу периферију, ствара се грађевинска и санитарна анархија и огроман део грађана оставља се самима себи, без икаквих добробити једне трезвене комуналне политике. То је несумњиво штета и за широке масе тога недужног света и за београдски ценгар и, најзад, за саму општинску управу. Одавно је утврђено, да је прва комунална политика социјална у суштини т.ј. да је њена основна дужност да стандард живота подигне за све грађане окупљене око своје општине а не само за један део њих. Без грађевински уређене периферије нема модерног Београда; без здраве и санитарно изграђене периферије — нема здравог Београда; без калдрмисане и водом снабдевене периферије — нема чистога Београда, нема његове естетске лепоте; најзад, без општег социјално-комуналног подизања периферије нема социјалне правде, а на њој се данас пмају да подижу све моралне и материјалне институције намењене народном и расном препороду. 1^е5 ргоМетев соттипаих с!е 1а рег!р1\ег1е <3е Веодгас! Раг 5 1оћос1ап УЈбакоуНсћ сћаг^е сГаЈТаЈгез с!е ПЈшоп <1еб УШез

Бершз 1914 Вео&гас! а еи циа(:ге а&гапсћззешеп1з с!е за репрћепе. СеИе репрћепе ез1, а уга[ сћге, 1а р1из §гапс1е рагИе с1е Вео^гасћ С'ез1; 1а цие ујуеп! 150.000 ћаћћаШз, ипе агтее

ЈтрозаШе сЈе §'епз есопопп^иетеШ ГаЈћ1ез. Бопс 1ез ргоћ1етез с1е 1а репрћ^пе пе с1о1уеп( раз е1ге аћогдез а 1а 1е^еге, сотте 1ез ргоћ1етез сГипе рој&пее с1е роиугез §;епз аих Нтћез