Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 707

ним § 9 Зак. о местима у Србији, пошто је предмет проучен у Министарству, упутио сам на мишљење Грађевинском савету. И Грађевински савет, после свестраног проучавања, предао ми је свој извешгај са мишљењем и предлозима који гл-асе: Решењем господина Министра од 17 јуна пр. год. Бр. 3460, упућена је Грађев. савету на оцену и мишљење молба Суда општине београдске, којом моли да му се објасне прописи § 9 допуне Закона о местима, односно давања службених исказа за подизање зграда ван варошког реона, пошто самим законом није прописано никакво мерило, кога би Суд општински могао узети за основу при давању свога исказа. Питања која је поставио Општински суд ова су: 1) Колики треба да је простор на коме се жели да подигне летња кућа? 2) Колико треба да је удаљено од вароши место на коме се таква кућа хоће да подигне? 3) Да ли треба да је такво место ограђено и засађено и чиме. Исто тако и за зграде по баштама и виноградима законом није означено: а) величина простора, б) даљина од границе вароши и в) чиме греба да су баште засађене? Грађевински савет проучио је ова постављена питања и мишљења је, да би на њих требало овако одговорити: 1) На питање: „Колики треба да је простор на коме се може да подигне летња кућа за уживање?", Грађевински савет даје овакав одговор: „Само на оним местима, чија је површина бар 2.500 м 2 , допушта се подизање летњиковца, а од те површине не сме бити под зградама, било главним или споредним, више од једне десетине." 2) На питање: „Колико треба да је удаљено од границе вароши место на коме се хоће таква кућа да подигне?", Грађевински савет даје овакав одговор: Свако место ако има 2.500 м 2 па на више, а лежи ван граница вароши Београда — које су овде реонске улице —, може се употребити за подизање летњиковца, с тим, да даљина од ма које зграде у том летњиковцу до најближег пута не сме бити мања од 5.00 метара." 3) На питање: „Треба ли да је исто месТо ограђено и засађено и чиме?", Грађевински савет даје овај одговор: „Према реонским улицама и путевима, место мора бити ограђено ради сигурности саобраћаја. Исто тако мора се и засадити, пошто има да служи подизању летњиковаца, но чиме ће се засадити, као и

да ли ће се морати оградити од суседа, то је етвар сопственика." 4) На питања, која се односе на зграде по баштама, виноградима и величини простора њиховог, Грађевински савет даје овај одговор: „Свако место које је подесно за подизање башта и винограда, може се за то и употребити, нити му се има одређивати величина. Свака зграда која долази у башту или виноград, а служи за употребу баштенску или виноградску, мора бити удаљена од најближег пута најмање 5.00 метара. И свако место ван реона може се употребити за башту или виноград, а чиме ће бити засађено, ствар је сопственика. Зграде за становање по баштама и виноградима не сме.ју се зидати на плацу мањем од 1.000 м 2 и не смеју покривати више од 50 м 2 површине. За подруме, стакларе и друге економске грађевине може се употребити онолико простора, колико потреба захтева." Усвајајући овај извештај шаљем га Суду и препоручујем му, да се по истоме управља и поступа. Министар грађевина, Влад. Тодоровић, с. р. * Београд ее ширио и даље. Питање периферије ван реона који се из године у годину померао, остајало је непрецизирано. Једна уредба од 25 јуна 1921 године вели: „Грађевине, које се затекну на простору ван грађевинског реона града Београда, а нису летње куће, индустријска предузећа, општинске или државне грађевине, не могу се од дана ступања на снагу ове Уредбе оправљати нити доправљати, ако та доправка или поправка мења величину или облик грађевине, а по истеку 10 година имају се порушити сасвим. Одступање може бити само ако ове грађевине према новој регулацији нису ван исте и ако грађевина одговара условима Грађевинског закона за град Београд"(!) Из приложеног плана се види како се Београд ширио од 1867 па до данас. И поред забрана да се не зида ван реона, уместо да нове зграде недозвољено подигнуте буду уклоњене, реон се померио и њих захватио у себе. А 2 октобра 1929 године законом је померена и граница атара. Питање насеља ван грађевинског реона опет је остало нерешено. Грађевински одбор је кочио колико је год могао подизање грађевина ван реона. Није било законске основе, Одбор се позивао да не може давати одобрења за подизање зграда без протокола регулације, тј. сматрао је, да се само може дозволити зидање у оним улицама, за које су разрађени детаљни планови, на основу којих се могао добити протокол регу-