Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 693

тачно мерило, и онда се морају употребити општи изрази: рђав, добар, изврстан, здрав, болешљив, мрзовољан, предан, непоуздан, марљив, неспособан, способан, спреман, неспреман итд. А чим се цифром не може изразити шта је добро а шта рђаво, немогуће је видети корист и губитак. Зато је тешко убеидти просечног човека колики се милиони губе због рђаве администрације; требаће дуго времена док тек неколицина увиде претрпљену штету од службеника или функционера који није .био на висини свога положаја и свој посао није савесно отправљао. Из недостатка другог сигурног мерила мора се од службеника тражити да располажу знањем и одликују се особинама оданости и марљивости које саме по себи престављају јемство за ваљану службу. То знање и те особине су једино мерило у администрацији по коме се може мерити не квантитативни резултати продуктивности него степен субјективне сигурности у ефикасност административне службе. Ако се и то једино мерило не узме у обзир, онда се нема баш никаквог јемства за добру администрацију. Из страха да се у администрацију не увуку рђави елементи, законодавац мора сам строго да пропише да се при регрутовању општинских чиновника води у најширој мери рачуна о њиховој ранијој служби и њиховим свршеним школама, или, једном речи, да води рачуна о њиховом оспособљењу за службу. Рекли смо горе зашто општински чиновник треба да буде ваљан и спреман, а сад да видимо шта се под тим разуме и на који начин се те две особине стичу. Под речју ваљан треба разумети све његове моралне особине, а речи спреман треба дати два смисла: један \'жи и један шири. У ужем смислу реч спреман означавала би поседовање специалног знања за извесну врсту послова; а у ширем смислу поседовање општег знања и образованости. На који ће се начин добити то знање? Најобичније преко школа а може и ван школе. Несумњиво да се овде мора узети у обзир само спремност у ужем смислу речи, па према томе она би се имала одређивати с обзиром на постигнут степен наставе: основна, средња и висока школа- Да ли ће се приликом класифицирања општинских чиновника узети за основ само ова три степена наставе, или ће се тражити још извесни специални испити и стаж, то је питање о коме се могу имати подвојена мишљења.

Могу се у главном поставити два система у погледу оспособљења општинских чиновника: 1) По првом систему класифицирање општинских чиновника извршило би се према свршеним школама опште наставе; 2) по другом систему то би се класифицирање извело на основу извесних специалних испита. Другим речима, или ће се за општинског службеника тражити основна, средња и виша школа, или ће се поред тога тражити за извесне положаје и специјално оспособљење за које би се увели пријемни испити и специални курсеви из комуналне администрације који се могу држати у нарочито за то основаним школама или катедрама универзитета. Само по себи се разуме да са увођењем пријемних испита морају се увести и специални курсеви из општинске администрације, и обично ондс где постоје административне школе постоје и пријемни испити. Изишло би се из оквира нашег сижеа ако би се упустило у испитивање начина организације тих школа и у разматрање посебних услова за поједина звања и положаје општинске. Наш је циљ да ову малу студију ограничимо строго на опште питање потребности оспособљења општинских чиновника. За нас је овде главно питање да ли је у општем интересу да сам законодавац постави извесне опште одредбе односеће се на квалификације општинских чиновника. Ако се жели да општинска администрација функционише на један ефицијентан начин, један од најбитнијих услова је то да законодавац постави императивне захтеве у погледу оспособљења општинских чиновника. То се може учинити на два начина: постављењем тих захтева одвојено за сеоске и за варошке општине; или постављењем извесних минимума услова важећих за све општине- А што се тиче система, главно је усвојити један, па ма који био. То је ипак боље него немати ниједан. Овде се мисли само да законодавац пропише опште услове V погледу оспособљења општинских чиновника, док би се посебни услови за поједина звања и положаје нормирали путем општинске реглементације а посредством Савеза градова или Удружења општинских чиновника. И код ове локалне реглементације морало би се водити рачуна да се донесена правила не примењују униформно на целој територији него да се допусте разликовања с обзиром на урбанистички или сеоски карактер општинске популације и на сам економски и културни њен значај.

чЛиаПоп 1еда1е с!е5 !опсНоппа1геб тишсјраих

Се бШиб (1еб оШаегб тишараих п'еб(: раб ипе аГГане с!е сотре!епсе ехс1иб1Уе <1е 1а МишараШе. II Гаи! роиббег 1а рог!ее с1е сеИе ^ие$Иоп јибци'& т(;егеббег 1а со11есгт1:е зоаа1е биг

1е бог! <!ез ГопсНоппаЈгеб титараих; ршздие 1еиг потћге б'ассго1<: 1оиз 1ез јоигз еп тете {етрб цие ГасЈтшбГгаПоп соттипа1е уоК: «ез аипћиПоп з'е1епс1ге с!е р1из еп р1из. ^иезПоп