Општинске новине

Инж. Јован И. Обрадовић виим саветник Министарства грађевина

Примена Грађевииског Закона на уређење и изгра ђивање Београда

III. ГРАЂЕВИНСКИ ПРАВИЛНИК Поред регулационог плана и Уредбе о његовом извођењу о којима је говорено у бр. 8 и 9 часописа „Београдских општинских новина", Општина града Београда треба по § 3 Грађевинског закона да изради и Грађевински правилник, који у ствари има да буде Грађевински закон за Београд. По овом § 3, Грађевински правилник треба да буде израђен најдаље у року од 2 године од дана обнародовања општих упутстава за израду Грађевинског правилника, која су обнародована 22 јула ове год. т. ј. Грађевински правилник за Београд треба да буде готов најдаље до 22 јула 1934 год. Досадашњи Грађевински закон за град Београд, који је донет 1896 год. а допуњен и измењен 1898, 1901, 1908 и 1921, у главном је садржавао прописе које ће знатно измењене и допуњене садржавати и нов Грађевински правилник, али је у њему било и неких одредаба које треба да уђу у Уредбу о извођењу регулационог плана. Прописи Грађевинског закона за град Београд какви су донети први пут за Београд 1896 год. били су специјално рађени за Београд, који је једини и добио тада грађевинске прописе, док остали градови и варошице у предратној Србији нису имали никаквих грађевинских прописа све до сада, када је донет нов Грађевински закон. 1. Досадашњи рад на изради Грађевинског правилника Да би се са што боље разумевања могло приступити изради новог Грађевинског правилника за Београд, потребно је овде у крагко изложити како су се до сад доносили Грађевински прописи за изграђивање Београда. Грађевинским законом за варош Београд од 11 децембра 1896 год. са изменама и допунама од 6 децембра 1898 и 24 јануара 1901 год., дати су први грађевински прописи у главном о подизању зграда и о постављању зграда према улици и регулационој линији. Са овим у вези дате су биле извесне одредбе о саобраћају, безбедности од ватре, хигијени, о улепшавању, парцелацији земљишта и експр.опријацији. Поред тога овим законом ослобођене су од пореза ново подигнуте зграде

и то за приземне грађевине и за подизање новог спрата на постојећу грађевину за 5 година, а све нове зграде са два или више спрата које буду подигнуте са лица зграда за 10 година. Грађевинским правилником за варош Београд, прописаним на основу чл. 36 Грађевинског закона указом 1 марта 1897 год., одређени су технички прописи за извођење грађевина и поступак о издавању регулационих и нивелационих линија, као и прописи о улепшавању и хигијени зграда и дворишта. Указом од 15 децембра 1900 год. одређене су улице у којима зграде морају бити једна поред друге, тако да заузимају цело лице — фронт — земљишта, а затим оне улице које не морају заузимати цело лице и улице у којима се могу подизати летњиковци виле. Сви ови прописи од пре рата били су довољни, и ако не потпуни, за унеколико упућивање у правилно изграђивање Београда. У то време, Београд се простирао у главном до Тркалишта (сада Универзитетска библиотека), Славије и старог Монопола (каф. Мостар). Али се та прва граница грађевинског реона, постепено проширавала. После рата одмах се увидело да грађевински прописи, који су за Београд били у важности, не одговарају новим захтевима технике, потреба живота и рада, а нарочито у погледу самог урбанистичког изграђивања Београда, који је тада постао престоница једне велике државе и чије се насељавање и изграђивање почело интензивно вршити. Сем тога увидело се да се одредбе Грађевинског закона за варош Београд од 1896 год. са свима својим доцнијим изменама и допунама, не могу у потпуности примењивати и да су потребне или потпуно нове одредбе у духу нових потреба и захтева савременог живота, или да се дотле важеће одредбе измене и допуне, како би се на првом месту олакшало зидање и дала већа могућност за искоришћење земљишта, те да би се тиме дао.подстрек за што већим изграђивањем Београда. Тако исто требало је дати и веће олакшице за ослобођење ново подигнутих зграда од пореза да би се и на тај начин омогућило подизање нарочито већих