Општинске новине

Стр. 782

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Зграда за становање у Поенкареовој улици спољашњи изглед

дисхармоније између суседних зграда, да и не говоримо о некој хармонији читаве улице, или краја; 2) што је Грађевински одбор Београда за ових 12 година одобравао и такве фасаде које су, без обзира на стилско схватање или на урбанистичке захтеве, имале бити одбачене као неписмене, јер су и рађене често од лица којима су принципи архитектонске композиције били потпуно непознати; 3) што ни међу београдским архитектима после рата није постојало извесно заједничко држање у односу према спољној композицији (што се мбгло посматрати нпр. у Немачкој, Чехословачкој, а што је несумњиво постојало у Београду пре рата); 4) што је, у првим послератним годинама изградње Београда, настао један интензиван импорт страних техничких снага сумњиве спреме, са концепцијама о спољној архитектури која никакве везе са нашим тлом није имала, — што је све. помешано са анахроничним покретом за обнављање наше средњевековне црквене архитектуре путем насилне трансформације у профану архитектуру, учинило да београдске послератне фасаде не могу бити по својој спољашности третиране колективно, јер у њима можемо све др.уго наћи пре него једну општу црту.

А тамо где нема те опште линије, не постоји ни могућност уопштавања, ни могућност генералне критике. Сви покушаји у томе правцу (а да се не оде у појединачну, детаљну анализу која је увек могућна) — могли би да послуже само као материјал за иностране дописнике, а никако за сврху која је овде постављена. * Напредак у композицији фасада? Нешто сам о томе питању већ напред говорио. Свакако ствар релативна, зависна од личних схватања. Ја сматрам, да је међу решењима фасада за последњих неколико година све већи број таквих која показују нова формална тражења и нове спољашње ефекте који више задовољавају данашње естетичке захтеве, данашњи укус. Међутим, извесни посматрачи са стране, додуше нестручњаци, мисле о томе друкчије, сматрају да се модерне фасаде почињу такође шаблонизовати, да се и ту почињу понављати извесни, једни

Иста зграда из Поекареове улице — унутрашње двориште, где је затворен приступ не само светлости него и ваздуху

те исти, ефекти, па улазе и у прорицања, тврдећи да ће и те данашње, модерне фасаде бити кроз десет година досадне, можда досадније него оне старе. Ту, међутим, постоји известан неспоразум. Нико не може порећи да се модерна архитектура у својим споља-