Општинске новине
ОПШТИНСКЕНОВИНЕ
Стр. 801
Од модерног стила могло би се применити при стварању нашег стила све оно што је добро и корисно: терасе, хигијенски конфор, јевтиноћа и брзина зидања и стабилитет зграде. Од старих стилова: симетрална украшеност фасаде, која не сме ићи у раскош и расипање. Од нашег класичног властелинског стила: основне расне линије, тип и висина крова и настрешница итд., па све то онда оживотворити једним националним духом и архитектонским васкрсом наше младе југословенске расе. У овом смислу ће редакција „Београдских општинских новина", као орган Београда, ускоро расписати конкурс и позвати све ауторитете на пољу архитектуре, да даду своје конкретне стручне предлоге о изради нашег напионалног стила у савременој архитектури. Без израде једног националног стила, и без једне врсте законске принуде да се само у тако обележеним границама може кретати архитектура — ми ћемо имати зграде без стила, улице без стила, цео Београд без стила. Имаћемо једну огромну анархију, која ће можда ласкаво говорити о меркантилном духу наше расе, али не и о расно-уметничком. * * * Од 1919 год. до овогодишње грађевинске акције подигнуто је у Београду:
Грађевинска делатност и однос прираста становништа у Београду од 1919 до 1932
о
X в
_ «5
2
н
ав га оз =С
^ ае
Е сЗ М сс О сЗ х о, и
С*
о
о:
X
О 1» Н » Е5 «а
о
X
о О X
н =с с
сс О. са —
св •*
О.К
14 се Е Н
и
О 03
о е
СС малих,
И великих
ш ег[
\о о
1919-20
100
61
И8
125
54,021.000
1921
172
99
250
177
65,477.000
111.740
19-2
зда
166
799
567
235,689.000
131 510
1923
405
157
879
798
470.201.000
145 462
1924
270
127
606
460
283,929 000
159.420
1925
236
108
409
271
176,612.000
173.375
1926
428
189
909
525
214.486.000
187 330
1927
612
215
1.040
1.029
324.820.000
201.285
1928
521
201
1.052
624
276,579.000
215.240
1929
280
109
542
400
134,483.000
229.195
1930
273
123
639
349
143,580.000
242.000
1931
531
244
910
796
213.683.000
260 000
Укупно
4 216
1.799
8.153
6.121
2:593,570.000
Изнели смо напред каква је спољна архитектура београдских грађевина. Унутрашња је још много гора, јер док спољна манифестује једно хаотично и пролазно доба, дотле унутрашња најверније илуструје све ниске инстикте и ружне тежње ове деценије, од шајлочких до преступничких.. Каква је унутрашња архитектура београдских поратних грађевина?! У њима хигијенски конфор није био задовољен у 80%. Сунца, светлости и ваздуха недовољно је. Тераса мало, или ни мало. Читави ходници и једна добра осмина одаја су без дневне светлости и без непосредног про-
ветравања. Често потпуно у мраку. Па зар све ово није некажњиво злочинство наше генерације према онима које долазе? Модернистичке зграде последњих периода (од 1928—1932 год.) и ако су често архитектонски монструми, имају бар ту добру страну да поседују многе терасе, доста ваздуха и светлости. На томе нека им је искрена хвала. Архитектонски проблем Београда у тесној је органској вези са општим грађевинским проблемима. Лепота фасаде је неоспорно естетски постулат, али фасада није све; она је само лице, које не претставља, као и код човека, најзад, велику вредност ако не би било и унутрашње вредности и рационалног плана зграде. И као што Београд није успео да за два-х наест година своје бујне грађевинске делатности изради свој национални архитектонски стил, тако исто није успео да правилно реши ни социјално питање унутрашње архитектуре: питање хигијенског конфора, питање практичности, економичности и удобности распореда одаја, питање светлости, тераса, ваздуха и сунца. То је питање још главније са гледишта јавне хигијене и еугенике; јер док је питање фасаде питање расне естетике, дотле је питање унутрашњег изграђивања — питање расне хигијене и социјалне правде... * . * * Ни треће, по нашем мишљењу најважније питање, није решено од ослобођења до данас. И ако на површан поглед изгледа да оно нема никакве органске везе са архитектонским проблемом Београда — ипак у суштини је његова веза несумњива и битна. То је проблем јевтиног и хигијенског крова за близу 15.000 породица из редова економски слабих београдских грађана. И ако смо присталице у начелу, да се предграђа подижу у вртовима, попут енглеских гарден-ситиа, ипак се због огромне територијалне проширености београдског грађевинског атара и неминовне потребе његовог сужавања, мора учинити извесна корекција у том погледу, и за будуће колоније малих, јевтинијих и хигијенских станова усвојити тип бечких комуналних зграда. Бесконачним проширивањем грађевинског атара повећавали би се бесконачно и општински намети на грађане, јер би се природно морало да сразмерно повећавају водоводне, канализационе, саобраћајне и електричне мреже, а општински су терети и без тога велики и тешки. Место даљег проширења грађевинског атара и ео 1рзо, стварања нових и неподношљивих финансијских терета на грађане, ми смо за то да општина изгради те хигијенске и јевтине станове у великим комуналним палатама. 6*