Општинске новине

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 801

Од модерног стила могло би се применити при стварању нашег стила све оно што је добро и корисно: терасе, хигијенски конфор, јевтиноћа и брзина зидања и стабилитет зграде. Од старих стилова: симетрална украшеност фасаде, која не сме ићи у раскош и расипање. Од нашег класичног властелинског стила: основне расне линије, тип и висина крова и настрешница итд., па све то онда оживотворити једним националним духом и архитектонским васкрсом наше младе југословенске расе. У овом смислу ће редакција „Београдских општинских новина", као орган Београда, ускоро расписати конкурс и позвати све ауторитете на пољу архитектуре, да даду своје конкретне стручне предлоге о изради нашег напионалног стила у савременој архитектури. Без израде једног националног стила, и без једне врсте законске принуде да се само у тако обележеним границама може кретати архитектура — ми ћемо имати зграде без стила, улице без стила, цео Београд без стила. Имаћемо једну огромну анархију, која ће можда ласкаво говорити о меркантилном духу наше расе, али не и о расно-уметничком. * * * Од 1919 год. до овогодишње грађевинске акције подигнуто је у Београду:

Грађевинска делатност и однос прираста становништа у Београду од 1919 до 1932

о

X в

_ «5

2

н

ав га оз =С

^ ае

Е сЗ М сс О сЗ х о, и

С*

о

о:

X

О 1» Н » Е5 «а

о

X

о О X

н =с с

сс О. са —

св •*

О.К

14 се Е Н

и

О 03

о е

СС малих,

И великих

ш ег[

\о о

1919-20

100

61

И8

125

54,021.000

1921

172

99

250

177

65,477.000

111.740

19-2

зда

166

799

567

235,689.000

131 510

1923

405

157

879

798

470.201.000

145 462

1924

270

127

606

460

283,929 000

159.420

1925

236

108

409

271

176,612.000

173.375

1926

428

189

909

525

214.486.000

187 330

1927

612

215

1.040

1.029

324.820.000

201.285

1928

521

201

1.052

624

276,579.000

215.240

1929

280

109

542

400

134,483.000

229.195

1930

273

123

639

349

143,580.000

242.000

1931

531

244

910

796

213.683.000

260 000

Укупно

4 216

1.799

8.153

6.121

2:593,570.000

Изнели смо напред каква је спољна архитектура београдских грађевина. Унутрашња је још много гора, јер док спољна манифестује једно хаотично и пролазно доба, дотле унутрашња најверније илуструје све ниске инстикте и ружне тежње ове деценије, од шајлочких до преступничких.. Каква је унутрашња архитектура београдских поратних грађевина?! У њима хигијенски конфор није био задовољен у 80%. Сунца, светлости и ваздуха недовољно је. Тераса мало, или ни мало. Читави ходници и једна добра осмина одаја су без дневне светлости и без непосредног про-

ветравања. Често потпуно у мраку. Па зар све ово није некажњиво злочинство наше генерације према онима које долазе? Модернистичке зграде последњих периода (од 1928—1932 год.) и ако су често архитектонски монструми, имају бар ту добру страну да поседују многе терасе, доста ваздуха и светлости. На томе нека им је искрена хвала. Архитектонски проблем Београда у тесној је органској вези са општим грађевинским проблемима. Лепота фасаде је неоспорно естетски постулат, али фасада није све; она је само лице, које не претставља, као и код човека, најзад, велику вредност ако не би било и унутрашње вредности и рационалног плана зграде. И као што Београд није успео да за два-х наест година своје бујне грађевинске делатности изради свој национални архитектонски стил, тако исто није успео да правилно реши ни социјално питање унутрашње архитектуре: питање хигијенског конфора, питање практичности, економичности и удобности распореда одаја, питање светлости, тераса, ваздуха и сунца. То је питање још главније са гледишта јавне хигијене и еугенике; јер док је питање фасаде питање расне естетике, дотле је питање унутрашњег изграђивања — питање расне хигијене и социјалне правде... * . * * Ни треће, по нашем мишљењу најважније питање, није решено од ослобођења до данас. И ако на површан поглед изгледа да оно нема никакве органске везе са архитектонским проблемом Београда — ипак у суштини је његова веза несумњива и битна. То је проблем јевтиног и хигијенског крова за близу 15.000 породица из редова економски слабих београдских грађана. И ако смо присталице у начелу, да се предграђа подижу у вртовима, попут енглеских гарден-ситиа, ипак се због огромне територијалне проширености београдског грађевинског атара и неминовне потребе његовог сужавања, мора учинити извесна корекција у том погледу, и за будуће колоније малих, јевтинијих и хигијенских станова усвојити тип бечких комуналних зграда. Бесконачним проширивањем грађевинског атара повећавали би се бесконачно и општински намети на грађане, јер би се природно морало да сразмерно повећавају водоводне, канализационе, саобраћајне и електричне мреже, а општински су терети и без тога велики и тешки. Место даљег проширења грађевинског атара и ео 1рзо, стварања нових и неподношљивих финансијских терета на грађане, ми смо за то да општина изгради те хигијенске и јевтине станове у великим комуналним палатама. 6*