Општинске новине

Инж. Ст. Ракочевић

Београдскм жељезнички чвор

I Београд је по свом природном положају важна међународна укрсна тачка железничких линија између Средње и Западне Европе са Балканским Полуострвом а преко овог са Малом Азијом. Преко Београда је делом упућен транзит балканских држава, као и саобраћај југбисточне половине наше државе за Средњу Европу. Са изградњом пруге Пожаревац—Прахово са мостом на Дунаву, добија се веза Румуније са Београдом а преко овог са Јадранским морем. Поред тога Београд се налази на једном важном воденом саобраћајном путу на Дунаву, који пролази и међусобно везује седам средњо и југоисточно Европских држава, којим путем наша држва уп-ућује велики део свога саобраћаја (извоз и увоз) на исток и север наше државе. Други водени саобраћајни пут наше државе иде реком Савом у вези са Дунавом код Београда. Овим двема воденим саобраћајним линијама развијаће се саобраћај за прелаз на железничке линије у правцу југа од Београда и обратно. До свршетка светског рата и постанка наше државе Београд се слабо развијао. Одмах по уједињењу наше државе Београд се нагло развија и достиже 111.000 становника. У току последњих десет година (попис од 1930 г.), Београд достиже готово четврт милиона становника, што значи да се зато време више него удвостручио. Годишњи прираст са приливом становнишвта из осталих покрајина износи око 13,5%. Ако усвојимо у будуће да ће прираст са приливом становништва Београда бити не већи од 6%, добићемо после двадесет година Београд око пола милиона становника, или ако за даљих тридесет година усвојимо прираст са приливом не већим од 3% добићемо величину Београда после педесет година од близу милион становника. Из свих тих разлога и момената, пројекат Београдског железничког чвора, треба да садржи решење, које ће задовољити саобраћајне потребе будућег Београда од милион становника. То решење има се извести у два дела и то: У току следећих пет година има се извести пројекат, који ће послужити за потребе Београда до пола милиона становника

и други део пројекта који ће служити после двадесет година за потребе Београда до његовог развоја од милион становника. Уједињењем наше државе Београд постаје центар Југославије, која данас има преко 14 милиона становника. Београд је данас не само политички, културни и административни центар наше државе, већ у исто време један њен најглавнији саобраћајни центар. Најглавнија железничка линија Љубљана—Загреб—Београд—Ниш—Скопље, поред њеног међународног значаја, врши велику саобраћајну улогу наше државе, везујући њене најважније економске и саобраћјне центре. Са овом пругом стоји у вези цела мрежа железница Словеније, Хрватске, Босне, Славоније, Срема као и целокупне Србије заједно са Јужном Србијом. Друга главна пруга Београд—Н. Сад—Суботица обухвата богате и насељене области Бачке, Баната и Срема. Одмах по Уједињењу наше државе приступа се грађењу железница за везу Београда са осталим крајевима наше државе а преко ових са Јадранским морем. Једна од првих пруга, које су израђене, била је Топчидер—М. Крсна—Пожаревац. Овом се пругом постиже веза доњег тока Мораве, односно Пожаревачке области, са Београдом и у исто време служи као други колосек преко М. Крсне и В. Плане у правцу Ниша или од овога преко Лапова—Крагујевца—Косова за Скопље. Продужењем грађења ове пруге Кучева до Прахова или Брзе Паланке са мостом преко Дунава постиже се главни задатак ове пруге: Веза Београда са Румунијом. Са изградњом пруге Крагујевац—КраљевоК. Митровица добила се веза Ј. Србије, Косова и Метохије преко Шумадије са Београдом а преко овога на север са Војводином. За везу Београда са Јадранским морем на Западу и Југу наше државе у вези са осталим областима пројектоване су, делом изведене и делом се изводе две железничке линије. и то: 1) Београд—Ресник—ЛазаревацВаљево—Тузла—Б. Лука—Бихаћ—Сплит и 2) Београд — Ресник—Лазаревац — Топола Крагујевац—Косово — Црна Гора — Котор. Овим двема пругама тежило се обухватити што већи саобраћајни реон и задовољити саобраћајне потребе и оних области, које у опште нису имале железница. Преко ових двеју железничких линија упућене су области: Ба-