Општинске новине

3

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 23

нат, Бачка и Срем и везане преко Београда са Далмацијом и Јадранским морем. Истовремено се тежило да се добије међусобна веза области, преко којих су ове линије упућене, с једне стране за везу са Београдом као центром државе и с друге стране за везу са морем и да се тиме подигне важност наших главних лука: Сплита и Котора. Ове пруге везују Далмацију и Црну Гору са житним областима Бачке и Баната и решавају питање њихове пасивности и исхране. Поред везе Београда са пругама нормалног колосека у правцу Севера и Југа, постоји још и веза са системом пруга узаног колосека пругом: Београд—Ужице—Сарајево — Дубровник, којим правцем Београд је везан са Босном и Херцеговином а преко ових са Јадранским морем. Са изградњом пруге Београд—Панчево добија се веза мреже банатских железница са Београдом а преко овог са осталим областима на западу и југу наше државе као и у правцу Сплита и Котора са Јадранским морем. Од Панчева се гранају две саобраћајне артерије: Панчево—В. Бечкерек—В. Кикинда и Панчево—Вршац правац Темишвар, које обухватају мрежу железница у Банату и везују се у Београду са системом железница нормалног и узаног колосека Србије и Босне а преко ових сто.је у вези са Ј. Србијом, Црном Гором и Далмацијом. Банат је важна економска област наше државе, чији саобраћај ће такође највећим делом бити упућен преко Београда. Решење Београдског железничког чвора зависи од положаја постојећих и пројектованих нових пруга, од главних саобраћајних праваца као и положаја Ранжирне станице. Саобраћајне линије су се развијале према економским и националним потребама државе, чијим спајањем у Београду се образовао железнички чвор. Решењем тога чвора треба задовољити саобраћајне потребе железничких веза између саобраћајних области, чији саобраћај је упућен на своме путу преко Београда, као и задовољити саобраћајне потребе града Београда у вези са осталим саобраћајним областима. Положај Ранжирне станице Београд Изградњом и везом нових железничких линија са Београдом као и будућим развијањем Београда до пола милиона становника настаје потреба регулисања теретног и путничког саобраћаја, према саобраћајним правцима, који се сутичу у Београду. Регулисање теретног саобраћаја најбоље се постиже изградњом београдске Ранжирне станице. При превозу транспорта задатак је железнице да превози робу са што мање трошкова саобраћаја. Један од најглавнијих фактора у погледу коштања превоза јесте дужина пруге.

Место за Ранжирну станицу изабрати тако, да саобраћај на свом правцу кретања не обилази и да по могућству прави што мањи пут скретања од правца у коме је саобраћај упућен. Постоје три места за Ранжирну станицу „Београд" и то: 1) Земунско поље, 2) Макиш и 3) Долина Топчидерске реке код „Кнежевца." Прва варијанта код Земуна не може се усвојити из разлога, што нема довољно места да се постави Ранжирна станица пудужног типа, већ попречног типа, што није добро услед већих маневарских трошкова и дуго што главни саобраћај долази са јужних и источних (Банат) праваца са десне стране Саве, на којој се страни и Београд налази, те нас условљава да се место Ранжирне станице изабере са десне стране Саве. Друга варијанта „Макиш" има неповољан положај, што је станица чеоног типа и не налази се ни у једном правцу кретања саобраћаја. Сав саобраћај са свију праваца иде у правцу Ранжирне станице и поново се враћа и тиме скреће у страну (4—5) км. од правца у коме је упућен. Зато што је чеоног а не и пролазног типа трошкови маневра тј. дужина маневарских вагона км. знатно већа од станице, која би била положена у правцу кретања саобраћаја. Приступ јужних и источних праваца (од Београда) отежан је због насел>а Чукарице и постојеће пруге узаног колосека. Положај ове станице на Макишу захтева изградњу једног моста за дупли колосек преко Саве код Аде Циганлије, који једино служи за везу са Ранжирном станицом, за теретни саобраћај, док је за директну везу Београда са Сремом знатно удаљен и готово неприступачан за даљни и локални путнички саобраћај у правцу Београд—Земун. Велику сметњу при ранжирању вагона преко грбине правиће јаки источни ветар и „кошава", који зими често дува по месец дана непрекидно. Трећа варијанта „Кнежевац" у долини Топчидерске реке има преимућство над станицом Макиш у трогаковима грађења и трошковима маневрисања на станици. Ова се станица налази у правцу главног саобраћаја север—југ и обратно, те саобраћај не врши скретање и обилажење 1 од правца у коме је упућен. Положај ове станице не захтева грађење новог Савског моста, јер се згодним везама са постојећим а доцније његовим проширењем задовољава потреба путничког и теретног саобраћаја у правцу Београд—Земун у вези са Ранжирном станицом. У погледу стратегиске сигурности станица је довољно удаљена од Саве и заштићена околним брдима. Трошкови саобраћаја (рада и маневрисања) на овој станици су знатно мањи него на станици Макиш, из којих разлога положај. ове станице треба усвојити код Кнежевца.