Општинске новине

Инж. Јосиф Михаиловић, претседрик Општине града Скопља,

Улога наших градова у електрификацији«

Последњих две године били смо. сведоци честих сукоба између грађанства и закупаца електричне енергије по појединим нашим градовима, нарочито већим. Крајњи узрок овим сукобима лежи у чињеници, да корист од електричног осветлења иде приватнима, а не грађанству и његовој зај.едници, општини. Ове појаве, као и случај који је Општина скопска имала са својим концесионаром осветлења вароши, навели су ме на идеју да овогодишњу скупштину Савеза градова позабавим овим питањем, јер је оно за вођење општинских финансија, као и за развитак индустрије вароши и земље од врло великог значаја. Карактеристично је навести факт, да се грађани нису нигде бунили када је постројење било у општинским рукама. Значи, да је, ипак, разумело, да користи од осветлења иду у јавне сврх.е, па није протестовало чак и у случају кад је цена струји била висока. Садашњим сукобима главни је узрок у нејасним и неодређеним уговорима који постоје између закуиаца и општина. Али чак и код прецизних уговора, до ових сукоба ће ипак стално долазити због тога, што постоји један неодређени коефициенат који је тешко унапред фиксирати, коефициенат потрошње струје по једном становнику. Јер тешко .је унапред прецизно знати каква ће бити будућа потрошња електричне енергије и како ће она расти, па да се финансијски услови у уговорима тачно прецизирају. Када се, укратко, сведу разлози да ли да електричне централе буду у општинским рукама или у рукама приватних концесионера, неминовно долази се до закључка да је у сваком случају, из безброј користи, боље да електрична постројења буду у општинским рукама, и да општине буду те које крчме струју приватним потрошачима. Како ће Општина проширивати мрежу, па и само постројење, према потребама које се буду јављале, то је и ризик за општину понајмањи. С друге стране, ипак сва корист од повећања потрошње електричне енергије, иде у општинске

* Предавање одржано на овогодишњем Конгресу Савеза градова Краљевине Југославије.

руке. Сем тога, општине имајући у својим рукама производњу и растурање електричне енергије и усвајајући за ову производњу, према локалним приликама, најбоља решења која се технички даду искористити, општине могу имати на расположењу велику количииу електричне енергије, коју згодно могу пласирати за развнтак индустрије у своме граду. На овај начин један од најважнијих извора општинских прихода остаје у општинским рукама, он ће моћи отплатити не само уложени капитал у електрично постројење и градску мрежу, него дати и један вишак, који ће општина моћи искористити за друге комуналне потребе и за извођење оних комуналних објеката, који су мање рентабилни. Питање да ли су општине способне да воде оваква предузећа, код напредних земаља решено је потврдно; јер је запажен факат да број приватних предузећа свуда опада, а онај општинских и других самоуправних власти да стално расте. Међутим, да би оваква постројења дала максимум користи и била што економнија, треба за њихово извођење начинити један шири и општи национални програм производње електричне енергије. Наша земља у овом правцу још Је неискоришћена, па је а а препоруку да се користимо стеченим искуством других народа и избегнемо погрешке и тегобе кроз које су они пролазили. Утрошени су грдни капитали и изгубљено доста времена док се је дошло до идеје, да за производњу електричне енергије треба нарочиги један систем који ће обухватити целу земљу и све изворе електричне енергије у њој. Ово лутање других народа можемо себи заштедети и одмах користити искуства до којих су они дошли. До овог процеса они су долазили поступно. Најпре су рађене мале електричне централе, за свако место посебне, без икакве везе између себе, често у отвореним међусобним сукобима, јер поједина предузећа у несолидној утакмици доводила су једна друге у финансијске незгоде. Ове наше централе коштају много и нерационалне су. На овај начин у место да помажу оне коче напредак савременом граду. Колико су оваке наше централе нерационалне, сведочи случај у Сједињеним