Општинске новине

4*

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 33

Државама Америке. Тако н.п. у години 1927 да су остале на снази оне мале и ситне електричне централе неповезане међу собом, уместо великих које су их замениле, потрошило би се више 40,000.000 тона угља, него што су стварно потрошиле моћне централе које су их замениле. Узимајући само 2 хиљаде динара за тону угља у нашем новцу, овај би губитак износио 80,000.000.000.— динара за ту годину. Тек преносом енергије на већу даљину настаје преокрет у електрификацији појединих земаља. Почиње се подизање хидро-електричних централа на погоднијим местима, као и великих калоричних централа у угљеним центрима, јер сад не постоји сметња да се та енергија пренесе до места где је потребна, макар се она налазила на више стотина километара од места извора електричне енергије. После овога настаје ишчезавање малих електричних станица, консолидовање многобројних малих предузећа у већа која производе више. Са повећавањем производње електричне енергије, повећава се и потрошња и добија јефтинија цена за струју. Добивени повољни резултати охрабрују и даље тако, да настаје везивање овако великих предузећа у један моћан сплет водова високог напона који се распростире кроз целу. земљу, па чак и преко целих континената. Овако моћан систем у стању је да повеже разне врсте производње електричне енергије и да омогући да они једни друге допуњују. Ова тако звана „интерконекција" и спајање уједно разних извора електричне енергије (хидроцентрала, централа на угљу, гасу и нафти) у једну шему ^једињене продукције и операције дали су: 1. јефтину струју, јер се она производи на погодним местима; 2. повећану потрошњу због тога што сада за случај да један извор изневери, ступа у акцију други, будући да су све електричне фабрике спојене у кругу, па по потреби могу да одмах ступе у акцију. (Наводимо случај да је Мец недавно добио за 15 минута електричну струју из Швајцарске када је настао квар у његовој месној централи). Ово међусобно повезивање централа нарочито доприноси искоришћењу хидроцентрала за време сушних дана. Како све реке немају у исго доба овај мањак воде, то се везивањем надокнађују губици због мање воде једне са обилношћу воде друге хидроцентрале. Типичан је за ово положај хидроцентрала у северној и средњој Италији. Док хидроцентрале на Алпима имају највећу воду у лето, дотле хидроцентрале на Апенинима имају максимум воде за време зиме. Како су исте међусобом повезане, то се сходно допуњују; 3. када електрична шема обухвата већа пространства, сви крајеви не троше електри-

чну енергију подједнако и у исто време. У том случају крајеви са изобилном струјом напајају оне где она недостаје; 4. оваке регионалне шеме имају благодатан утицај на индустрију на тај начин, шго се фабрике подижу онде где је материјал који треба прерадити или где су природна богатства која треба искористити. Никако није потребно подизање ових фабрика везивати за насељена места, како је то раније било. Ово је помогло електрификацију индустрије. Тако на пример, док је у Сј,едињеним државама у 1904 г. трошено од укупне производње електричне енергије за индустрију 3,3%, дотле у 1914 г. трошено је 17.4%, у 1925 г. 44.4%, а у 1927 г. 75%. Ово везивање електричних извора водовима високог напона извршило је читаву револуцију у електрификацији поједииих земаља. Оно је учинило да се створи здраво финансирање предузећа, савршеније техничко искоришћавање снаге, савршенију поделу струје у свима правцима, искоришћење великих природних падова, што све доприноси да цена електричној струји постане јефтина, па тиме и сваком приступачна. Колико је увођење водова високих напона допринело смањењу цене, сведочи упоређење да је коштање у доларима 1 квч. по километру дужине за волтажу од 55.000 = 0.277 долара; за волтажу од 110.000 = 0.131 долара; за волтажу од 165.000 = 0.077 долара; за волтажу од 220.000 = 0.052 долара. На овај начин прелазећи са вода од 55.000 волта на вод од 220.000 волта смањује се цена по квтчасу од 0.277 долара на 0.052 долара, то ће рећи, спроведени киловат-сат преко вода високог напона пет пута је јефтинији. Како се о свему овоме водило рачуна у појединим земљама најбоље ће се илустровати ако укратко изнесемо преглед електричне производње по градовима појединих земаља: Швајцарска. Вреди изнети карактеристичан факат да су у почетку предузећа била у већини случајева у приватним рукама и да поступно, једно за другим, прелазе у општинске градске, кантонске или федералне руке. У Швајцарској подигнута су многа хидроелектрична постројења још пре светског рата. При свем том пораст је од 1914 г. до 1926 г. за 144%. У тој години Швајцарска је имала постројења од 1,980.000 коњских снага од којих су само 2% на угљу, а сва остала на води. За Швајцарску која нема угља, ово значи много, јер мора да увози и плаћа угаљ са стране. Од 4,000.000 коњских снага колико она има за искоришћење у њеним природним падовима воде, искоришћена је скоро половина. Просечна потрошња годишње на 1 етановника у 1925 год. долази око 800 квчасова;