Општинске новине

Стр. 34

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

то ће рећи, да Швајцарска долази на треће место у свету, пошто испред ње иде само Канада са 1830 квтч. и Норвешка са 2.300 квтч. по 1 становнику. Поред своје потребе Швајцарска продаје струју и суседним земљама. Тако је 1926 г. продала Италији 16 милиона квч. Водови високог напона су од 45.000 Волти до 150.000 Волти. Италија. Италија нам пружа најбољи пример искоришћења водених падова. Познато је да она нема угља, или га има у врло малој количини. Сва државна политика врло активно, често и драконски, ради на искоришћењу водених снага. Тако док је у 1914 г. хидроелектричних постројења било у износу 130.000 коњских снага, дотле у 1926 г. хидроелектрична постројења повећала су се на 2,500.000 коњских снага са годишњом продукцијом од 7.000,000.000 кц. сати. Од станица на угаљ пак добива се 300,000.000 квч., т.ј. 4% од укупне производње. До кога су степена Италијани искористили водене падове за добијање електричне енергије сведочи чињеница, да њихове термичке централе раде у години само 520 сати, док у Француској, као што ћемо доцније видети, због неискоришћења водених падова, оне раде 1998 сати. За Француску ово је губитак у њеном државном буџету од 5% милијарди франака, јер потребни угаљ за калоричне централе она уноси са стране. Везивањем водовима високог напона искоришћена је та срећна околност да хидроцентрале у Северној Италији које имају највећу снагу за време лета, исту дају у то доба средњој Италији која, напротив, са хидроцентрала на Апенинима има највећу снагу опет за време зиме. Поред овога равномерном раду хидроцентрала у многоме доприноси такође и ескоришћење великих резервоара који имају често до преко 500,000.000 м" воде. Све ове хидроцентрале повезане су водовима високог напона који се пружају од Алпа дуж Италије све до Сицилије. Дужина ових водова износи преко 45.000 км. Благодарећи овоме, потрошња електричне енергије повећала се од 2.400 милионЗ квч. у 1924 г. на 7.600 милиона у 1927 г. т.ј. утростручила се. Од укупне производње на осветљење дође 8У 2 %, а на индустрију око 90%. Италија има око 8 милиона коња од искоришћења својих падова. Од тога је до сада искоришћено 2.5 милиона коња. Годишње се искористи 4—300.000 коњских снага. Ако продужи овим темпом, Италија ће моћи искористити водене падове своје земље за наредних 15 година. Овом убрзању електрификације у многоме помаже и држава која нова предузећа помаже са 60 лира по КВ. годишње. Овај новац

држава добија од таксе коју је завела на сваки потрошени квч., и која износи око 0.30 лира. Благодарећи овој активној политици владе може се рећи, да је Италија највише искористила изобиље природних снага, што за једну земљу која нема угља и која не мора да га набавља, у државном билансу значи врло много. Може се с правом рећи да Италија северно од Рима преставља најбоље развијену електричну зону у свету. Немачка. Поучена искуством рата да штеди угаљ, Немачка је завела једну строгу националну политику, да за добијање електричне енергије на првом месту искористи водене падове своје земље, а затим горива лошијег квалитета (лигнит). Ма да наслаге доброг угља у Немачкој спадају у највеће на свету, ипак у његовом трошењу она је врло штедљива. Она хоће да га сачува за експорт као и за прераду оних производа, које би иначе морала увозити са страНе и давати свој новац иностранству. Користи које се добијају од уништавања малих и незнатних калоричних централа и од стварања великих калоричних централа које ће заменити ове мале, најбоље се види у слу.чају Немачке. То ишчезавање малих станица, дало је ове резултате (у Баварској сама станица на воду \Уа1сћепбее заменила је 4000 малих станица): 1. да се коефициенат искоришћења инсталираних машина повећао за 60%, 2. да је извршена економија у угљу од 15—20%/ 3. економија у персоналу 30%, 4. редукција у коштању и одржавању 30%, Богатство Немачке у угљу цени се на 193 милиарде тона т.ј. 93%; у лигниту 13 милиарди тона то ће рећи 2%; у воденим падовима 10.5 милиона коњских снага што претворени по 0.750 гр. угља за 1 коњску снагу, чини 5%. У 1913 г. Немачка је трошила угаљ за своје централе 63%, а лигнита 23%. Међутим у 1922 г. уштеда угља сведена је на 41%, а потрошња лигнита повећана је на 48%, т.ј. потрошња угља смањена је за трећину од пређашњег, а потрошња лигнита удвостручена. Разлику су попуниле хидроцентрале које су нарасле од 700.000 коња на 2.100.000-. Остаје неискоришћено ових падова још око 5 милиона коњских снага. Од 7492 станице колико је Немачка укупно имала у 1925 години 6930 станица дале су 3,313.000.000 квч. док 562 станице су дале 17.015,000.000 квч. На овај начин 85% од националне продукције концентрисано је у 562 моћне станице. За њихово међусобно повезивање установљено је 5 зона са првостепеним