Општинске новине

Стр. 50

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

се покзаује намештај па после домаћин седа са гостима за један сто. Жена доноси ритопечког вина, воћа и слатка, које овде веома добро праве. Што је посета дужа то је домаћин веселији и срдачнији. Од госта се, као знак благодарности за пријатељски дочек, очекује, да прича о томе „како је тамо." Пред полазак се наздравља свему оном, што је госту драго: моле га, да што рече о својој породици, како би се и њој могло наздравити. Тиме је ближе пријатељство закључено и од тог доба, где год се сретну, домаћин опомиње на почаст, која је посетом указана његовом дому. Том приликом ће вас умолити, да ту почаст укажете и његовом суседу и води вас к њему; на тај се начин убрзо саставља београдско друштво, које је пуно жудње, да чује шта странац прича. Већина говори или разуме по мало немачки; међутим је боље повести са собом неког који добро говори оба језика. — У тим малим беогрдаским кућама видећете најоргиналнији намештај. У првој соби је све намештено по европски: софа, ормани, огледало, столови, столице ,бакрорези. На једном зиду

повешано је одело домаћице, све по немачком начину скројено и искићено; аљине, шешири, капе, све модерно и елегантно. Затим вас воде у другу собу и ту је све по турском начину. Нигде намештаја, само јастуци поређани су около зидова, а ћилими по патосу. Ту виси српско одело домаћице, богато постављено кожом и у бљештећем шаренилу. У кући је домаћица, често одевена мешовито, у либадету кожом постављеном, црвеним папучама а на глави јој франачки убрадач. Потпуно франачко одело она облачи онда, кад се спрема за посету у парлаторији земунској. Тада дођу њене тамошње познанице да је виде, а у шали и разговору проведе ту цело по подне непрестано раздвојени двоструком оградом. Уз кућу су често дозидани отворени павиљони (ћошке) где жене у слободном ваздуху и у ладовини седе и разговарају се или везу. Овде је дакле, мешавина оба начина живота. Али Београђани, па и остали Срби, већ све више напуштају турски начин живота.