Општинске новине

6*

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 49

лепе енглеске и турске штофове, еспапе сваке врсте, све то укусно распрострто и поређано. Поред трговаца, у таквим истим дућанима раде занатлије, било унутра у дућану или на јако испалом ћепенку. Фурунџија, пиљар, продавци печеног меса и рибе изнели су њихове еспапе на ћепенак и справљају, у отвореном простору иза тога, друго тазе. Само кавеџија и берберин раде у затвореном простору и имају на прозорима стакло, што је луксуз у турским варошима. У њиховим је дућанима човек као у каквој соби. Сирома занатлија, обично без жене и деце, живи са неколико момака и станује у свом тескобно{л дућану и спава у једном малом, мрачном простору у позадини његовој. Ту се виде најразличније прилике и лица. Терзије, пушкари, фурунџије, ашчије већином су Турци; они се лако познају по белом муселинском омотачу око главе, жутим мрачним лицима, равнодушном, презривом погледу. Грк са његовом црвеном капом тргује, и очи му лете на све стране, пуне шпекулације и позива странца, да купи што год, са учтивошћу, из које провирује поносита успомена на велике му претке, на које и најнижи Грк никад не заборавља. — Србин, у његовој округлој капи, скромној ношњи, гледа у оном ко улази код њега прво госта, а затим купца и из целог његовог држања провирује весела нарав, наслеђе његовог народа. У уским улицама, које се час спуштају, час пењу тискају се симиџије и алваџије са великом дреком, а пандур са белим штапом хита послом. Мала кола, у којима су упрегнути волви, запречавају пут. Ништа тако не пада у очи странцу као то, да женског света сасвим нема по београдским улицама. Ретко се прошуња каква турска баба, заогрнута и скривена у беле огртаче, поред дућана, а са свим је изузетно, да се види каква Српкиња, где брзим кораком иде улицом. * Један мален део Београда одскочио је према осталим, а то је један мали простор на југо-западном крају главне улице у горњој вароши. Ту се види с једне стране књажева кућа. За тим четвороугао у коме је канцеларијско здање. За тим долази Хришћанска црква, велико скромно, солидно здање, још без торња. Поред ње је, преко пута књажеве куће, дугачко школско здање; преко пута цркве неколико прилично озиданих кућа, међу њима српска кавана. У близини књажеве куће, у страну од тог простора, лежи конак, који је књаз тада сазидао; и ако није највећа, по својој форми то је најлепша зграда, коју сам видео у Србији. Украси на њој израђени су од дрвета, иначе је цигљом озидана, над високим партером има један спрат, а у средини је њеној је-

дна велика сала, која иде у висину све до горе, у самој њој је узвишица, на форму балкона, из које се са две главне стране улази у разне собе. Још није решено, да ли ће књаз у будуће становати у Београду или Крагујевцу, може бити наизменце у обе вароши. Ново стање ствари у Србији даће Београду ускоро други изглед. Ако се при томе одмах почне радити по добром плану, то ће Београд, изванредно потпомогнут својим положајем, постати једна од најлепших вароши ових крајева. Он ће увек имати двојак значај, као град и трговачка варош. Ако би се хтело, да се горњи град као цитадела, отприлике у њеном данашњем стању, одржи и ако би се хтела варош поново да подигне, а да се обухвати утврђењем и да буде опет подесна за трговину, онда ће се морати нарочита пажња обратити на простор, који лежи поред Саве. Нови конак и црква били би спојне тачке за нову горњу варош. Ближе но што су та два објекта, према цитадели, не сме се зидати, да би јој се очувао круг њеног дејства. Ако би се позади конака подигао велики парк, који би се пружао југо-западно према Сави и кад би се затим издао простор од цркве ка Сави и поред ње, и подигао леп кеј, онда би се добио један амфитеатар, који би сједињавао у себи лепоту и практичност. Сва државна здања требало би зидати у горњој вароши, а магацине и трговачке куће на Сави, где је најзгодније и за истоваривање и пренос еспапа. * Па где и како станују они много имућни, често и богати трговци, како они живе са својим породицама? Тек кад сам дошао по други пут у Београд и кад сам се више упознао, испунила ми се жеља, да ме уведу у неколико породица. . У унутрашњости каре од дућана, скривене од погледа оног који улицом иде, подигнуте су мале врло чисте куће; ту су дворишта, башта, штала. Главна је особина ове мале вароши скривеност и грациозност. Човек је јако изненађен кад читав овај свет у малом нађе иза мрачних, јадних дућана. Ту живи српски трговац са женом и децом, ту му је оружје, па и књиге. Ту он примењује своје гостопримство. о коме се добија појам већ по доласку у дућан. Кад се странац један упозна, то му не треба више гостионица. У кући управљају жене; и не само из страховања од могућег рата, већ и због тога, да се жене и деца склоне од очију и суровости турске, изабрао се овако скривен начин живота. Кад кажете трговцу у дућану, да би желели, да му упознате кућу и породицу, то он оставља радњу калфи каквом или и суседу и води вас у унутрашњост поменутих простора. У лепом предсобљу или у кујни, која се бели као снег дочекује вас домаћица. Затим се улази у собу. Прво се изводе деца, затим