Општинске новине

Стр. 48

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Предадох кнезовима мој пасош и преко тумача саопштих им моје жеље. Они беху одмах вољни, да према својим силама потпомогну. Како сам мислио, да се више дана бавим у Београду, то је у првом реду заљало постарати се за стан. Кнезови ми дадоше једног пандура с којим пођох по вароши, тражећи стан. Правих гостионица у Београду нема, њих замењују каване. Тражити засебну собу то и не пада на ум турском или српском путнику. У једном куту простре се ћилим, ту се намести пртљаг и путник је смештен. Са тумачем и пандуром прошао сам неколико кавана у горњој вароши Београда, али је нечистоћа у њима била ужасна. Пандур ме поведе у варош на Сави. Ту има неколико кућа удешених по европском начину. Трговци, који су ту настањени, воде већином непосредну трговину са Земуном и у том се делу вароши налази много људи, који су вични немачком језику. Показаше ми у неколико кућа пр-азне собе, које би дали под кирију, али у њима не беше никаквог намештаја, а о кревету ни помена. Гомила мишева разлетеше се, кад би се врата отворила. На послетку, нађе се један гостионичар, који је дуго преко живио и који се наместио по немачком начину и он ми уступи један део његове чисте собе за дочек. Пандур ми набави неколико амала. Ти људи вуку веће терете него што се може видети у поморским варошима. Са пиштољима и ножем за појасом и самаром на леђима, корачају полако али сигурно. Пошто сам се наместио у гостионици, нашао добру немачку кујну, хтедох да изађем, кад пред вратима сретох неколико младих људи у одабраној ношњи, за коју сам још мислио да је турска. Паде ми у очи њихова стаситост, леп и интелигентан изглед. Оии ми приђоше и поздравитие ме добродошлицом, на немачком језику. Бејах изненађен и запитах их, јесу ли Турци. Не, ми смо Срби, секретари и чиновници књажеви, одговорише ми и запиташе ме, да ли би хтео с њима поћи. Пристадох врло радо. Попесмо се у гооњу варош и убрзо смо били пред једном кућом, од слабог материјала, која се разликовала од осталих чатрља бео-градских. Над уласком био је грб са именом султановим. То је кућа књажевска, но у коју он врло ретко долази. Све је у кући - и двору било просто, али необично чисто. Одведоше ме на први споат, где седосмо на шиљтета, у соби која је била потпуно удешена по турски. Цветко Рајевић, секретар књажев; — Алекса Симић, старешина трговаца у Београду и трговачки агент књажев. са титулом конзул; — један полицијски официр и други беху ту, све људи између 30 и 40 година. Видех, да им је намера, да сазнаду изближе, шта ме доведе у Србију и за то се радо и отворено изја-

сних у том погледу. Поверење постаде узајамно. Рано затварање капије, која води у доњу варош, принуди ме, да се креием раније но што сам желио. * Стара варош Београд изгорела је и тако порушена, да се, осим једне или две куће, виде још само рушевиие старих грађевина у камену подигнутих. Овакав какав је сад, Београд не наличи на вароши какве виђамо у цивилизованим земљама. Главни део, права варош, лежи нешто ниже од горњег града. Једна дугачка главна улица, — то је све. Главна улица иде југозападним Правцем, у њеном продужењу, лежи, на ивици Саве, доња или водена варош или савска варош; и у тој такође једна главна улица и неколико споредних. Овде је простор, због спуштања брда близу реке, ограничен. Из горње вароши у доњу иде се стрмо; рђав коњски пут а још гори пешачки везују та два дела вароши. На откосу налази се само неколико кућа и зидина, који васпостављају везу између кућа једне и друге вароши. Западна стена горњег града додирује југозападни део горње вароши. Ту је према северозападу отворен троугао, пуст необрађен простор, у подножју стене, где само биволи пасу. Туда води колски пут из горње вароши на Саву. Само је горња варош обухваћена утврђењима. На североисточној и источној страни иде једаи шанац, палисадима утврђен 8 стопа висок. Врата на палисадима затварају излазе, који се овде налазе. Југоисточна страна је јаче утврђена; ту је шанац виши, местимице има и подзиданих места, а главна капија за Цариград утврђена је јаким зидинама. На том месту има и стражара горе на шанцу. Горња варош је одвојена од савске вароши зидом и једном капијом. На јужној њеној страни је једно предграђе, отворено, раштркано, као неко село, и пружа се до краја савске вароши. Оно се спомиње у путописима као Рацка Варош (Ка12епз1ас11;). То је славни град Београд. Он има да благодари за своје велико име својој стратегиској важности, а не упорном отпору. Кад год се озбиљно напао, морао је се предати. Тако се предао Солиману II, 1522; курфирсту Максимилијану баваоском 1688; Турцима 1690; принцу Евгену 1717; уговором враћен је Турцима, а 1789 Лаудан га опет заузима, који га поново добијају; 1806 узео га је на јуриш Кара-Ђорђе. Што се тиче саме вароши то не треба себи замишљати низ кућа, из којих се после састављају улице. 'Го је само низ ниских, дрвених дућана са крововима од шиндре, напред јако испалим. Ретко се виђа над кровом још један мали, низак спрат. Српски, грчки, турски трговци седе у таквим дућанима, један до другог; ту видите