Општинске новине

Стр. 82

0Г1ШТИНСКЕ НОВИНЕ

потрошача. Још би мање то био разлог да наше градско становништво и даље једе нездрав, нехигијенски, „јексик" и скуп хлеб. Зар ради одржавања једног застарелог и давно преживелог система хлебне продукције, као што је овај наш садањи, турски систем, треба изложити сиромашно београдско становништво несумњивој штети од преко 70,000.000 дин. годишње, колико сумарно изиоси вишак у неоправданој цени хлеба, а која је цифра утврђена и службеном анкетом Београдске општине.* То значи, даживотни стандард наших економско слабих маса падне још далеко ниже, и ако се у овој страшној кризи и иначе срозао до неподношљиве мере. Пред светим и основним животним правом београдских радних грађана, да имају здрав и јевтин хлеб — морају да падну сви други сентиментални обзири. Чак и кад би било истинито тврђење, бар једним делом, да је тако очајна зарада наших пекарских предузећа, чак и то не би био разлог да се одмах не изврше крупне и корените реформе у области продукције хлеба. На против. Шта би свет казао кад би се мали обућари пред својим муштеријама бранили, како им је скупа режија,. па су принуђени да обућу продају за 250 дин. од пара место 150 динара? Ко би се осврнуо на те разлоге? И ко је од надлежних кругова застао пред катастрофом неколико хиљада малих обућарских мајстора у Југославији, које су фабрике обуће потпуно пролетаризирале?! Ми смо у неколико наших ранијих написа о хлебу** изнели, поред осталог, да добрим делом скупоћа хлеба и нехигијеничност његове израде лежи на првом месту у начину његове примитивне продукције. Анкета, која је у своје време званично вршена над свима београдским хлебарницама, открила је једно у истини страшно стање.*** Стручна и незаинтересована санитарно-социјална комисија Београдске општине нашла је, да 96% пекарских радионица не одговара ни основним санитарним и хигијенским условима, и да их у интересу здравља и радништва, које у тим хлебарницама ради, и широких маса потрошача треба одмах затворити. Разуме се, да су и овде интереси појединаца доцније победили, и пред њима морала да се повуче једна овако социјално благотворна и лепа акција наше Општине.

* Види службени комунике Београдске општине од 3 фебруара 1933 године. ** Види нашу студију Апровизационо питање, објављено у збирци: „Наши социјални проблеми" — Слободан Ж. Видаковић — Издање књижаре Геце Кона — 1932 год. *** Види исту књигу.

Београд има четири машинске пекаре и близу 320 примитивних хлебарница, таквих какве не постоје данас више ни у Турској Ангори, јер је азијски реформатор Кемалпаша успео да и њих саобрази културно-хигијенским захтевима садашњице. Дневни капацитет ових застарелих хлебарница износи око 145.000 кгр. хлеба, а на оне четири машинске пекаре пада око 35.000 кгр. Како су резултати наше Општинске анкете хлебарница остали без неопходних санкција, то и овом приликом, са тенденцијом поновног покретања тог тешког хигијенско-социјалног проблема Београда, и жељом за поновну и ефикаснију ревизију његову, наводимо овде ин екстензо неколико језивих детаља из низа претешких открића ове наше анкете: а) Да се још и дан данас код ових пекарн.ица хлеб премазује четком сумњиве чистоте ради добивања декстринске глазуре; б) Да се покрива нечистим саргијама; в) Да радници спавају већином у амурлуку, где стоји спремљено тесто; 89% од свих радника станује у одељењима пекарница, а остатак на таванима, у подрумима, па чак и пекарским рафовима; г) Да је највећи број ових пекарница смештен у мрачна, влажна, загађена и хладна одељења без прозора, често под земљом; д) Да ноћни рад пекарских радника са дневним радом иде до 18 часова; ђ) Да је пекарско радничко особље најгоре плаћено, од 200—600 дин. месечно, да оно претставља у истини мушко робље, изгладнело, загушено у пакленим радионицама; да често на једног радника не дође више од 1,60 кубних метара ваздуха; да су пекарски радници најнепросвећенији међу свима радницима, рачунајући ту и неквалификоване рударе, и да су услови рада у овим застарелим турским пекарницама, и технички, и хигијенски, и социјални, најтежи међу условима рада свих наших осталих радника; е) Да је од 1100 београдских пекарских радника око 37.6% болесно од плућа, стомака и разних деформација тела, које су наступиле као последица тог нехигијенског рада; ж) Да од 117 пекарских шегрта, старих од 12 до 18 год., 103 раде и ноћу а 99 раде непрекидно најмање од по 12 до 18 сати дневно; з) Да пекарски радници у Београду и поред претешког напорног рада, и дневног и ноћног, трпе у исхрани стални калорични дефицит од 1600—2000 калорија дневно, односно мањак у исхрани од просечно 45% неопходног минимума; ј) Да је потпун и свакодневни санитетски надзор над ових 320 раштрканих пекарница објективно немогућ и неизводљив, у то-