Општинске новине

О П Ш Т И Н С К Е Н () В И Н Е порез, уред, шегрта и сви остали режијски трошкови, укупно 243 дин.* То са издатком на брашно нзноси 1149 дин. Од 260 кгр. брашна добива се 351 хлеб по просечној цени од 4 дин., што чини 1404 дин. или 255 дин. дневне чисте зараде. Уз ову зараду треба обрачунати и непредвиђену зараду у „мањој тежини хлеба" (то на 350 хлебова рачунајући само по 50 гр. од хлеба износи 17.50 кгр. или 70 дин.), као и зараду која се истерује разним комбинацијама јевтинијих врста брашна, нарочито оних које јаче упијају воду. Кад се све то обрачуна, и узме у вид чак инижа цена хлебу, према садашњој за 10%, затим обрачуна у зараду и тако звана пецарина и продаја угљена и израда узгредних продуката од теста, излази, да се просечна месечна зарада једног од најмањих и најнепродуктивнијих пекара (који једва прерађује 260 кгр. брашна дневно) креће најмање од 7000—7500 дин. чисте зараде. А то је више него плата највишег државног чиновника! Најзад, за илустрацију колико су све пекарске калкулације и одбране нетачне и произвољне, направићемо једно мало упоређење са ценама хлеба и јавним калкулацијама самих хлебара из ранијих година и ове. За доказ да су изјаве пекарског еснафа произвољне, нетачне, срачунате на заборавност и равнодушност и потрошача, и комуналних власти, ми ћемо се у најкраћем али маркантном изводу позвати, пре свега, на ове њихове сопствене калкулације: Тако: 6 децембра 1930 год. београдски хлебари, после конференције коју смо одржали са њима у кабинету и под претседништвом ондашњег потпретседника општине г. Бг. Милослава Стојадиновића, спуштају цену белом хлебу од 4 на 3.50 дин., полубелом од 3.50 на 3 дин., и црном од 3 на 2.50 дињ, што чини за уобичајени капацитет од 350 хлебова — спуштање у цени за пуних 350 дин. дневно. 1933 год. београдски хлебари тврде да им је дневна зарада (и ако је просечна цена хлебу скочила на 4 дин. према просечној цени од 3 дин. у децембру 1930 год., као што су се и по признању хлебара режијски трошкови производње осетно смањили) од једне хлебарнице свега 9.78 дин.

* А ову нам је калкулацију дневне режије на 350 хлебова дао један стручан хлебарски мајстор, који има у Београду и своју пекарницу, а и ми смо је лично проверили и утврдили да је максимална, можда и претерана за 20% у корист пекара, али је ипак у овој нашој калкулацији не корегирамо. Узгред да напоменемо да овај хлебар, са још једним из ул. Краља Александра и данас продају хлеб за 0.50 пара јевтиније од свих осталих пекара у Београду, — односно 350 хлебова јевтиније за 175 дин. — са признањем да и са овом ценом имају пристојну зараду!

Ј: . Стр. 81 Кад би, међутим, било уистини тачно да њихова данашња дневна зарада на 350 хлебова износи 9.78 дин., онда су они у зиму 1930 год. имали про.сечну дневну штету од 152.22 дин. или месечно губили око 4800 динара. Да објаснимо. Хлебари су тада продавали хлеб за пун динар јевтиније него данас, што на 350 хлебова чини 350 динара разлике. Данас је по њиховој калкулацији режија јевтииија за 20 дин. дневно, што чини укупно, са горњом разликом у цени хлеба, 370 динара. Хлебно брашно (све три врсте) просечно је скупље од децембра 1930 год. за 35%, (просечна цена за 100 кгр. у јануару 1933 год. износи 296 дин. према просечној цени од 216 дин. у децембру 1930 год.). То значи да је сада већи издатак за потребно брашно (260 кгр. брашна за 350 хлебова) 208 динара максимум, што кад се одбије од горњих динара 370, остаје ипак вишак дневне хлебарске зараде у 1933 год. у 162 дин. или — обрнуто ако хлебари сада зарађују дневно само 9.78 дин. — онда су они децембра 1930 год. губили дневно најмање 152.22 дин! Међутим, по њиховом ондашњем властитом признању, управо жаљењу, они су тада зарађивали по 22.90 дин. дневно! Па где је овде истина?! Тако гласи рачуница наших хлебара, а у постојање оволике „драговољне" штете нико неће веровати, па чак ни сами браниоци пекарског незаслуженог профита! Зашто, онда, да данас (кад је просечна цена хлебу све три врсте 4 динара), они имају свега дневне зараде 9.78 дин., при истом капацитету, када је режија — по њиховом тврђењу — јевтинија и када коефицијенат њиховог профита стоји у управној сразмери према скупоћи брашна?! * Ми овде радо подвлачимо извесна признања у корист хлебара. Прво, да већина пекара не купује брашно на велико по берзанској цени, јер нема ликвидног капитала. Признајемо и то, да је режија ових застарелих пекарница доиста несразмерно велика и скупа, те смо зато у нашим горњим обрачунима рачунали калкулацију њихове режије без икаквих корекција, ма да су оне требале да следују. Овако примитивна режија својом висином утиче знатним делом на претерану висину цене хлебу. У својим корекцијама, идемо дотле да подвлачимо, да је за ова.ј несавестан пораст цена хлебу кривица у равној мери и до млинарског картела. Али чинећи све те корекције, изнашли смо ипак, да је месечна зарада једног примитивног београдског хлебара већа него — плата југословенског ректора универзитета! Што она није још знатно већа није право да сносе и трпе широке масе београдских