Општинске новине
Стр. 80
О П Ш Т И Н С К Е Н О В И Н Е
Из овога разлагања јасно се показује: да паритетне цене — равне дене хлеба и брашна — не дају правичан критеријум за нормирање цене хлебу. Јер док би се оне могле поднети при јевтинијим ценама брашна, дотле оне пружају при високим ценама незаслужене и огромне зараде пекарима. Ова таблица нам објашњава и тајну солидарности млинара и пекара! Многи наши комунални радници са иначе либералним схватањима предлажу и данас паритетне цене хлеба према брашну, верујући да би то било најправедније решење. Међутим, то је једна велика заблуда, која такође омогућава огромне профите хлебарима, и ми смо наведеним примерима илустровали како у односу на цене брашна вредност хлебног коефицијента прогресивно расте! Кад овако стоји стзар са паритетним цеиама, које никада нису у поратном периоду владале код нас, онда шта се тек може рећи за цене изнад паритета, за тако зване хоспаритетне цене, које од увек у Београду влаДају- Ми смо видели да се при паритетним ценама брашна и хлеба, бруто зарада пекарима на 100 кгр. брашна № II, при цени од 3,50 дин. од 1 кгр., пење на 122 дин. бруто зараде. Сад кад се тој заради дода још 0.50 п. дин., колико је сада цена хлебу најмање просечно већа од цене брашна, значи да један хлебар има данас од 100 кгр. прерађеног полубелог брашна укупну бруто зараду од 190 дин. Међутим, та је бруто зарада још много већа када се узму у вид следеће компоненте: а) разне мешавине и комбинације јевтинијих врста брашна, јер се под полуцрним хлебом данас добивају невероватне нијансе од једва мрког до скоро црног хлеба, т. ј. мешавина свих врсти брашна, од № II до № V, што су, уосталом, хлебари, и сами признали у једној својој ранијој изјави! б) Недопеченост хлеба, која је скоро постала правило код наших пекара. в) Илегална зарада на „природној разлици у мери" јер ни један добро печен хлеб не износи у Београду пун килограм, а често је лакши и за пуних 20%, што је званично констатовала и Београдска општина. Право потрошача да тражи премер сасвим је у пракси некорисно, јер се томе противи и већ укорењена навика, да се хлеб никада не мери, и она позната оријенталска равнодушност наших грађана на све атаке на њихов домаћи буџет. У мерама, које ћемо при закључку овога написа напоменути, биће и та, да мерење хлеба буде обавезна дужност хлебарева а не да зависи од дискреционог права купчевог да тражи или не премер хлеба. Према томе, једино мерило и економски и социално праведно, исто толико колико и математички тачно, било би у примени дис-
паритетног принципа цене брашна и хлеба, то јест у нижој цени хлеба према брашну за 10—17% а у изузетним случајевима и свих 20%. Као најправичнију диспаритетност цена пружа нам скала у овој таблици:*
: " ■;>
Непаритетне. реалне цене хлеба изгледале бм овако и давале би овакав једнак вишак бруто вредности
Оволико би морао бити јевтинији хлеб од брашна у процентима
I 3 о. Р<о гг
цена хлебу код непаритегних цена
укупно д. за 130 кг. хлеба
више од хлеба него од брашна
дин. ј п.
дин.
п.
дин.
п.
непаритетне цене
%
1,50
1
38.4
179
92
29
02
7.73
2
1
76.9
229
97
2У
97
11.55
2,50
2
15.3
279
89
29
89
13.88
3
2
53.8
329
94
29
94
15.40
3,50
2
92.3
37У
99
29
99
16.48
4
3
30.7
429
91
29
91
17.22
4,50
3
69.2
479
96
29
96
17.95
5
4
07.0
529
88
29
88
18.48 •
5,50
4
46.1
579
92
29
98
18.89
6
4
80.-
629
98
29
98
19.23
* Хлебари се у својој тези, тако рђаво документованој, бране да један просечан пекарски мајстор, власник хлебарске радње у Београду, због ниске (?!) цене хлеба и високе цене брашна и остале режије, нема већу зараду од 9.78 дин. на целој дневној продукцији од 350 хлебова и да он, шта више, неумољиво иде у сусрет данима, када ће имати сталне дефиците услед чега се може предвидети да ће још стотину београдских хлебара да затворе своје радње. У корист ове тезе, еснаф се позива и на низ својих произвољних рачунских детаља: „Од 260 кгр. брашна разних врста — вели пекарски еснаф — добија се 338 (!!) кгр. хлеба. Дневна режија (а у њу је урачунат и издатак за брашно) износи 1264.22 дин. Кад се добивени хлеб сав прода, онда се за њега добива 1274 дин. или чиста зарада на свој количини хлеба само 9.78 дин." Ова је калкулација скроз нетачна, произвољна и недовољно вешто удешена, јер се веровало да нико не може да уђе у мистерију пекарског рада. У ствари калкулација је ова: 260 кгр. брашна стају просечно 906 дин., по берзанској цени (франко Београд) на дан 10 фебруара 1933 године, кад је овај чланак и писан. Тој суми треба додати дневну режију: закуп локала, дрва, осветљење,
* Овакав однос цена даје непрекидан вишак од цене хлеба према цени брашна за 30 дин. што је апсолутно довољно за покриће режије рационално организоване машинске. прераде 100 кгр. брашна и за добијање једне нормалне и правичне хлебарске зараде.