Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

» Стр. 79

ПРОСЕЧНЕ ЦЕНЕ БРАШНУ ОД 1929 ДО 1933 ГОД *

Б Р А Ш Н О

Год.

О. Г.

1929

I полгође • • • II полгође • • Цела година • •

342.92 303.25 324.53

324.58 285 304.76

305.42 214.58 259.50

284.16 232.08 253.12

1930

I полгође • • ■ II иолгође • • • Цела година- • •

343.30 291.87 317.60

306.66 250 278.33

250.83 221.46 236.1 8/ б

185.83 173.96 179.89/,

1931

I полгође • • • II полгође • • "• Цела година • •

265.83 340.42 303.12/ 5

237.75 320 276.87

205.83 286.66 246.24' 5

187.83 246.66 217.24/ 5

1932

1 полгође • ■ • II полгође • • • Цела година • ■

317.08 244.16 280.62

297.08 223.33 260.20

275.42 208 242.71

227 180 206.50

Према званичним податцима Београдске берзе и Општине града Београда.

Дакле, доказали смо овде да је брашно много скупље него што сме и треба да буде. Зато ћемо на крају овога чланка пледирати за доношење једног изузетног закона о млинарској индустрији, као и о брзом подизању извесног броја муниципалних и државнич млинова ради регулисања тржишних цена, а овде ћемо се задржати на односу који постоји између цене хлеба и брашна. Утврдили смо службеним цифрама да је цена хлебу од увек у Београду била већа од цене брашна. То ваљда ни хлебари неће више хтети да споре. Сад ћемо да испитамо који би критеријум за процену висине цене хлебу био најправеднији и научно најтачнији. Да испитамо прво случај кад су цене паритетне. Ако је цена брашну № II н. пр. 3,50 дин. по килограму и цена полубелом хлебу исто тако 3,50 дин. од килограма, ево како се креће бруто зарада хлебара: Од сто килограма брашна по 3,50 дин. килограм, са укупним износом у 350 дин. добија се најмање 135 хлебова (наука тврди 137) са укупном вредношћу 472.50 дин. или са 122.50 дин. бруто зараде пекарове. Кад је цена брашну № II рецимо 2 дин. и цена полубелом хлебу 2 дин. (као што би требало да буде да је код нас вођено благовременог рачуна о овоме), онда од 100 клгр. брашна у вредности 200 дин. добива се 135 кгр. хлеба у вредности 270 дин., или 70 дин. разлике у корист хлебареву. Најзад, кад би цена брашну била 5 дин. (а и то ћемо дочекати ако будемо овако нежно расположени према млинарско-житарском картелу) или 100 кгр. 500 дин. онда би се од те количине брашна добило 135 хлебова по 5 дин., што би претстављало вред-

ност од 675 дин. и пружало разлику од 175 дин. на 100 килограма обрађеног брашна у корист бруто зараде хлебарове. Као што видимо из ових практичних примера, пекарска се зарада налази у оној води, која износи увек од 35—37%. Штогод је цена брашна већа — већа је зарада пекарева у паритетном систему и у толико прогресивно скупљи један килограм апсорбоване воде у хлебу. Јер, док је та зарада на сто кила 35 дин. кад је цена брашну 1 дин.; или 122 дин., кад је пена брашну 3.50 дин.; дотле се та зарада пење на 175 дин. од 100 кгр. обрађеног брашна, кад је цена брашну 5 дин. од кгр. итд. Та се прогресија у заради најпластичније види из ове таблице паритетних цена брашна и хлеба:

Паритетне цене брашна и хлеба

сЗ Е . 3 р , с\3 (_ сх,

Дин. | п.

1 1 2 2 3 3 4

5 6

о. <и <- ч ^ х

Дин. I 1!.

1 1 2 2 3 3 4 4 5 5 6

50 50 50 50 50

130 хлебова добивених од 100 кгр. брашна дају свој динар.износ ивишак

О 03 ° со *о . & 8 3 >• а 1г

Дин. | п.

130 195 260 325 390 455 520 585 650 715 780

С{ 0 « 0Ј О 1 Е; в *

ГСЈ О СО Е ° I V СХ К О

Дин.

30 45 60 75 90 105 120 135 150 165 180