Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 89

Од ових двадесет и једног милиона кгр. брашна добиће се потребних 27,300.000 кгр. хлеба. Међутим, узгред буди речено, истераће се из ове количине брашна и свих 30,333.000 хлебова од по 900 грама тежине, како их увек по принципу израђују наши београдски хлебари. Према досадашњем, јануарском поскупљању узеће се од конзумената још 27—30 милиона динара. Разуме се да ће ова хлебна контрибуциЈа оптерећивати прогресивно ниже! Оие ће покосити оне што стоје на најнижим лествицама данашњег друштвеног „благостања", оне што највише дражи мирис печенога хлеба, и отерати их да у хиљадама на броју чекају свакога дана, као незапослени или као бедници, да добију помоћ од Берзе рада, или, пред вратима кујни за гладне, „Насушног хлеба", и разних комуналних или хуманитарних установа. Под претпоставком да београдски хлебари нису у 1932 години радили „на штету", како то у својој декларацији од 5 фебруара наводе, и са уверењем да су хлебари и у тој последњој години добро зарађивали, како ћемо у доцнијем излагању доказати, — ова екстра добит контрибуционога ефекта поделиће се на два неједнака дела између хлебара и млинара — брашнара. Ови други ће, разуме се, имати да одвоје — у колико сами нису лагеровали жито јесенас — један већи део од ове „поштене грађанске добити" за житарске трговце. Проценти скупоће се деле: на брашно 50.76, а на хлебаре 49.24. Јер, код поскупљавања брашна у јануару имамо 66.—, а код поскупљавања хлеба 100.— динара. Свега ефективних за хлебара 130 динара за 130 хлебова, који се добијају из 100 кгр. брашна. Један хлебац је поскупљао за један динар, због чега хлебар узима потрошачима сада 520.— динара за 130 хлебова, ум.есто ранијих 390 за исти број хлебова. Разуме се да ће хлебари скромност овога свога процента још и умањити кроз ону вештину мешања брашна и заједања мере. Од укупне екстра добити, која се процењује као минимална код постојеће београдске хлебне исхране, за шест месеци 27,300.000 дин. добиће београдски хлебари 13,440.000 динара, а млинари и брашнари 13,860.000 дин. На жалост, неће ово бити сва и једина хлебна контрибуција, јер су већ у изгледу нове цене код хлебнога материјала и хлеба. До пада снопа има још доста времена, а брашнарске цене су већ у првој декади фебруара узнапредовале за нових 37.— динара преко јануарских цена, које су овде приказане. Ново 11.7% фебруарско поскупљавање хлебног брашна потенцираће свагдашње расположење хлебара за поскупљавање хлеба на један од више познатих начина; смањива-

њем тежине, већом недопеченошћу, лошијим брашном, или новим подизањем цена. Чим буде извршено примиривање духова код иотрошача и штампе, дакле, после једне пацификације јавности, доћиће нови аргументи уз нову офанзиву наших хлебних диктатора. Анализом овде изнетих података утврђују се ове чињенице: 1) да је брашнарски коефицијент код укупних хлебних цена увек висок; 2) да је он знатно већи у овој, но што је био у години 1929, када су олште економске прилике биле несравњено боље; 3) да је хлебно брашно било скупље од пшнице у 1929 години 84, а у 1933 години 106 динара; 4) да се житарско повећавање цена од 1.1 у 1933 према житарским ценама у 1929 г., истовремено пропраћа повећањем цена код брашна са 9.9%!; 5) да житарски трговци у најгорој економској години продају жито са најмање сто на сто скупље од. цене коју су они плаћали произвођачу. Хлебари и цене У свима досадашњим приликама хлебнога поскупљавања недостајао је један од најважнијих опонентских аргуменага: није се чуо јасан глас оних које је то питање највише тангирало —потрошача хлеба. Њих је требало консултирати и чути колико им је тешко плаћати скупљи хлеб у данима и месецима када се грца под теретом издатака на огрев. Уместо тога видимо увек да се конферише са хлебарима, и да се свако конферисање свршава обично неспоразумом. Па после тога све иде по старом, само са новим и већим хлебним ценама! Као и увек, тако и сада, наши београдски хлебари су философски хладнокрвни према свима узроцима брашненог поскупљавања!... И, као што нема обућара који се неће љутити код поскупљавања кожа, тако нема хлебара који се неће веселити кад поскупљава брашно!... Пред јавношћу, када већ морају, они флегматично понављају стару вечиту фразу: брашно је поскупело па мора и хлеб поскупети. Никада београдски хлебари не оптужише наше млинаре, брашнаре, житаре —- што нам наш хлеб заједају!... Зашто они мудро прећуткују узроке последица на које се лаконски позивају када хоће да нам узму нове. динаре за хлеб, Хлебари су индиректни проузроковачи поскупљивања хлеба, јер у скупљем брашну иалазе аутоматске могућности за повећавање сопственога вишка вредности и профита. Да би се ово боље разумело погледајмо ову рачуницу. Од 100 кгр. брашна произведе