Општинске новине

Стр. 94

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

вање, уколико оно већ постоји, а не допустити изграђивање. Став 2: „на том појасу имају се одржавати постојеће и подизати нове шуме и зеленила, баште и вртови за цвеће и резервисати потребне површине за пољопривреду" — сасвим је непотпун, и у суженим границама према данашњем стању науке о градском уређењу. У заштитни појас требало је свакако уврстити и све остале слободне површине које су по својој намени у складу са сврхом која се жели постићи заштитним појасом: стварање и одржавање у неизграђеном стању површине у близини града као резерве за будућност. Тако је требало бити допуштено да се у заштитни појас могу .уврстити и ове површине: а) гробља и уређења за кремацију; б) спортска и дечја игралишта; в) аеродроми и војна вежбалишта; г) језера и воде уколико не служе јавном саобраћају; д) комплекси на којима се налазе болнице, школе и томе слично, ако је око њих довољно слободног и засађеног простора. Најзад, боље би било да је текст § 17 остао онакав, какав је био у једно.ј ранијој редакцији, без оног додатка: „баште и вртови за цвеће", јер се тиме рекло нешто што је од мање важности, а изостављене су површине од већег значаја: воћњаци, виногради, ливаде, напуштене циглане, кречане, каменоломи, итд. И најзад, последњи став: „заштитни појас не мора се одређивати у местима где је услед теренских или других препрека немогућ". Шта значи, управо, та одредба, и на које се случајеве ту мислило? Стварање заштитног појаса у градбвима само по себи је једна вештачка, принудна мера ради јавног добра, ради јавне хигијене. За такве сврхе употребљавају се сва техничка и финансијска средства, па се чак иде и у „немогућности": да би се у Чикагу остварио појас паркова поред Мичиген језера, приступило се засипању ,језера у дужини од 14 км., у ширини од 2 километра. Да би се омогућио што бољи приступ парковима из града, рушени су читави блокови зграда. Истина, оваква акција премашала је 8 милиарди динара.*) Рецимо, да такви радови нису за наше прилике ни потребни, нити ми имамо та средства. Али зато ипак не смемо допустити да се заштитни појас не оствари стога што је „услед теренских или других препрека немогућ". Као случај где постоји теренска препрека која стварно онемогућује спровођење заштитног појаса око града могао би се узети

*) Ог. Н. КашрКтеуег, УоПга^ аи! с!ег Таеип§- <ЈеГ <ки1зсћеп СезеИзсћаН Гиг СагЧепкипз*, Шјеп 1925.

једино случај града Корчуле, који је са свих страна окружен морском површином, и можда још којег приморског града са сличним положа.јем. Но о таквим случајевима се не може чак ни дискутовати. Али није искључено да се једног дана као „теренска препрека која онемогућује извођење заштитног појаса" прогласи и каква стрма, каменита голет на којој за сада не успева скоро никаква флора, још мање фауна. Таквих случајева биће повише. Истина је да би извођење заштитног појаса у таквом терену захтевало много добре воље и напора, али је истина да би пошумљавање таквог терена било од велике користи и по град и по становништво. Исто тако може каква градска општина прогласити мочваре и ритове у околини града као теренску препреку која онемогућује извођење заштитног појаса. И тако даље. Још је много незгоднији онај термин: ;> или других препрека". Какве то могу бити и друге препреке због којих извесна општина неће морати одредити заштитни појас? Ако одстранимо теренске препреке о којима смо већ напред говорили и које и закон спомиње, онда других препрека не видимо, осем тешкоћа финансијске природе око откупа и стварања заштитног појаса. Но на те тешкоће мораће наилазити, у већој или мањој мери, све наше градске општине, и оне се не би смеле ни у ком случају означити као „препреке ко.је онемогућују". * § 18 носи наслов „Јавни садови и зеленила." Тај параграф, у оквир-закону који за наше прилике и за наше урбанистичко образовање треба да делује и обавештавајући, могао је садржати, у најкраћим потезима, основне принципе о градском зеленилу, као што је то учињено у поглављима о хигијенским и техничким прописима, о комасацији, итд. Међутим, овакав, какав је, § 18 потпуно је могао изостати, а да вредност Грађевинског закона нимало не буде окрњена, ако не повећана. Да је то тако, видеће се из овог расматрања: § 18 гласи: „У колико то захтевају здравствени обзири и естетика и уколико се тиме не би штетили други важнији интереси, имају се на подручју регулационог плана подизати нове и- одржавати постојеће шуме, дрвета и зеленила у парковима и улицама, како то регулационим планом и уредбом о његовом извођењу буде утврђено". Пре свега, томе параграфу, тако како је формулисан, било би много пре место у каквом закону о подизању и одржавању дрвета, него у Грађевинском закону, где је већ јасно речено, у § 5, да ће се уредбом о извођењу регулационог плана одредити прописи