Општинске новине
3
арх. Бранко Максимовић
Наше урбанистичко законодавство
Шта треба да буде заштитни по}ас?
Нови Грађевински закон увео је један нов појам: Заштитни појас. У § 17 објашњено је шта се сматра као заштитни појас: „Под заштитним појасом разуме се појас земљишта кош се не сме насељавати." „На том појасу имају се одржавати постојеће и подизати нове шуме и зеленила, баште и вртови за цвеће и резервисати потребне површине за пољопривреду." „Заштитни појас не мора се одрећивати у местима где је услед теренских или других препрека немогућ." У Правилнику за израду регулационих планова (чл. 14) објашњено је да се заштитни појас „има постављати око грађевинског реона као продужење ширег реона." А затим: „Заштитни појас може се поставити и иза ширег грађевинског реона и то или као непрекидан појас или састављен од група земљишта предвиђених за шуме, паркове, баште, вртове за цвеће или пољопривреду." Најзад, још једна допуна ка овим објашњенима о појму заштитног појаса налази се у чл. 12 под (1): „заштитни појас . . . и места на којима се имају подизати јавни садови и друга зеленила (§ 18), по могућству повезана са зеленилом у средини града." Дефиниција заштитног појаса, према §17 Грађевинског закона, није у духу савремене науке о градском уређењу. Ни први, ни други, ни трећи став. Да бисмо то и доказали потребно је анализовати њихову садржину. Прво, сам термин појас није у духу савремене науке: данас се више не говори о појасу, него о мрежи слободних површина, о систему који се провлачи кроз насељене делове. Појасеви зеленила (немачки: Сгип^иг1е1) стварани су, у доба када се није знало за нешто боље, на празном простору који је остајао после рушења градских бедема који су опасивали некадашњи град. То је генеза зелених појаса и то је разлог због кога су таква зеленила добила то име. За прошло столеће, када се у градовима о јавном зеленилу мало водило рачуна, стварање таквих појасева зеленила значило је велики напредак. Данас, то је враћање унатраг. Друго: то је ,,појас земљишта које се не сме насељавати". Место тога боље би било
да је речено „које се не сме изграђивати сталним грађевннама". Разлог, са кога сматрам да би била потребна та измена, овај је: главни задатак заштитног појаса јесте у томе да спречи бескрајно ширење изграђених делова и да очува у непосредној близини града довољно слободних површина као резерву за будућност. Међутим, за остварење тако замишљецог појаса слободних површина посто.је велике тешкоће, финансиске природе. Проглашавање извесних земљишта (њива, ливада) за површину заштитног појаса значи у ствари уншптавање могућности да та земљишта ма када постану нешто друго него што јесу. Међутим, иста таква земљишта, која леже ван граница заштитног појаса претвориће се ускоро у скупа градилишта. Сопственици оних земљишта која припадају заштитном појасу осећају се погођеним регулационим планом: њихово земљиште треба да служи више јавним интересима него њима самима. Ако се њихово земљиште третира скоро као јавна површина, онда га заиста треба и формално претвт>рити у јавну површину, треба га откупити. А на откуп земљишта, која сачињавају заштитни појас немогућно је мислити наједном. У том случају положај власника тих земљишта не би био ни мало завидан. Међутим, путем компромиса дало б'и се то питање ипак донекле решити повољно и по опште интересе и по поједине сопственике. Тај компромис би се састојао у следећем: док се не дође у могућност да се резервисана земљишта откупе, допустити начин експлоатације какав је раније постојао, не допуштајући промене које би се противиле будућој намени. Ради бољег објашњења узећу један пример: у пројектованом загатитном појасу око једног места, поред осталих неизграђених површина, налази се и известан број зграда за становање. Држећи се стриктно законског прописа „да се заштитни по1 'ас не сме насељавати" имало би се забранити даље стачовање- сопственицима тих имања, па чак поиступити и уклањању тих об.јеката, пг> ступању на снагу регулационог плднч. То, међутим, нити је потребно, нити би било лако изводљиво с обзиром на топттткове око откупа тих имања. Дакле, допустити насеља-