Општинске новине

Стр. 92

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

по питању снижења цена хлебу. Г. Стојадиновић је у дужем говору изложио отворену тежњу и жељу Општине да се цене хлебу спусте, јер за то постоје многобројни разлози. После дуже дискусије, претставници су најзад пристали да од понедељника, 8 овог месеца спусте цене хлебу, и то: црном, радничком од 2.50—3 на 2.50, полубелом од 3.50 на 3, белом од 4 на 3.50, рачунајући хлеб од 1 кг. Дакле, сами су хлебари пристали — додуше први пут ваљда — да тада, са 30 од сто скупљом режијом и трошковима, продају хлеб 25 од сто јевтиније од ових цена на којима су сада инсистирали код последњега поскупљања хлеба. И све те поскупљивачке хлебарске тежње бивају сада у најгорем економском времену и после постигнуте годишње уштеде на трошковима и режији од око 36.500 динара. У другоме делу ових калкулација, који говори о утрошцима и врстама брашна при изради хлеба, показује се на први поглед ово: 1) да црно брашно несразмерно поску■ пљује у овој години према поскупљавању белих и 2) да хлебари повећавају употребу црнога најјевтинијег брашна у производњи хлеба. Да би се ова повећана употреба црног брашна правилно разумела добро је потсетити читаоце органа Београда на једну изјаву претседника хлебарског Удружења учињену у 11 броју „Занатлије" у марту 1930 године: „Ми морамо водити рачуна о нашим муштеријама // хлеб радити од мешаног О. г. 2, 3, 4 и 5, те да добијемо хлеб, који је здрав и који подноси за исхрану, ма да ипак није оно што и прави хлеб од чисте пшенице, коју. меље воденица на води . . Та мешавина разних врста, квалитега и цена брашна била је према табели калкулација оваква:

У процент

и м а

Бело брашно

1_> О) - Ч о

о. = <— С Си

О X >.

1929 године 16.5 1930 „ 16.7 1933 „ 11.5

33,33.4 30.7

50,49.7 57.7

99.5 99.8 99.9

За осам процената увећана је

сада

према сопственој тврдњи твораца ових кал-

кулација — употреба црнога, јевтинијега и слабијега брашна у изради хлеба, а смањена једновремено код најбољега за 5 и код средњега за 3 процента. Толико је, несумњиво, гори квалитет хлеба сада према хлебу из ранијих година. Упоређивањем количина утрошеног брашна и количина добивеиог хлеба, према овим хлебарским калкулацијама, види се такође једна интересантна „ситница",. Према тамо изнетим количинама, београдски су хлебари трошили просечно у један хлебац брашна 1929 године 787 грама; 1930 године по 776 грама; а 1933 године по 769 грама. Дакле имамо 18 грама мање брашненог утрошка у свакоме килограму хлеба код овогодишње калкулације, када је квалитет пшенични лошији, када је употребљена у изради хлеба већа мешавина црног, мање издашног брашна. Да је обрнуто приказано стање ми бисмо то могли разумети, али овако не. Можемо, истина, претпостављати три узрока оваквој појави у калкулацијама: неисправнију меру код садашњег хлеба; мању испеченост хлеба, и, произвољније сада но раније оперисање код калкуланата. Јануарско двогубо поскупљавање хлеба покривају београдски хлебари једном веома проблематичном мотивацијом. Без такве мотивације не би они могли ничим објашњавати ово друго полудинарско повећавање цена, које у целини трпају у сво-је џепове! Тако су цене брашненог поскупљавања у размацима девет јануарских тродневља, упоређене са ранијим ценама у девет тродневља децеМбра месеца, имале овај резултат: за 900 кгр. три врсте брашна — као што су оне у хлебарским калкулацијама — нотирано је на београдском тржишту 2074 динара у децембру, а 2665 динара у јануару. Или просечно по-66 динара више по свакој стотини килограма. Зато су хлебари повећали цене хлебу за један динар ефективно за 1.30 дин., јер они производе 130 кгр. хлеба из 100 кгр. брашна. Ових 66 динара издатих на скупље брашно хлебари су могли потпуно намирити из једнога (половине) полудинарскога поскупљивања хлеба. Они су, међутим, другим поскупљивањем само охрабрили остале факторе наше хлебне диктатуре да у фебруару наставе офанзиву цена код брашна. Тако су београдски хлебари циљајући на једну екстра добит од 0.54 дин. по свакоме произведеном хлебу, заголицали нове апетите високих цена и створили опасну ситуацију даљега поскупљавања хлеба.