Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 91

У вези са овим својим калкулацијама хлебари су чинили коментаре који запањују читаоца. Они су изводили такве закључке који нас „уверавају", да хлебари који нам, истина тек преко руку својих радника, спремају свакидашњи хлеб сами остају лишени тог хлеба, јер раде са губитцима или са мањим зарадама од оних које имају њихови шегрти. У коментарисању прве калкулације речено је између осталога и ово: „Из горе изложенога види се, да при овој калкулацији хлеба, произвођач ефективно губи (дневно) динара 47.70. Поново тврдимо да су ови податци апсолутно тачни." У другој калкулацији је изјављено и ово: „Да завршимо са чистим и несумњивим рачуном, из кога ће се видети колико нас неправедно оптужују због цена хлебу, као да ми тим високим ценама стварамо некакво пекарско богатство. Ево тог рачуна: У том случају један правни мајстор који води радњу, добије дневно за себе и за своју породицу само 22 динара н 90 п. д. (више од ове суме има један чистач улице, но ми београдски пекари и хлебари)." У трећој по реду калкулацији речено је и овако нешто: „Са напред изложеног види се да је пекарски мајстор који у својој радњи изради ову количину хлеба зарадио дневно свега 9.78 динара. Ова калкулација израђена је на бази цена брашну од конца јануара ове године, према којој су повишене цене хлебу. Цене брашну су у скоку, и сваки пекар који купује данас брашно губи на своме капиталу тако, да ће, ако цене брашну буду и даље у скоку, један број пекара обуставити сваки рад услед великог губитка." Тако су према првој калкулацији губили београдски пекари, код производње од 300 кгр. хлеба, годишње по 17.450 динара. Према другој калкулацији су зарађивали једва по 8.350 динара. А према трећој калкулацији само по 3,569 динара годишње. У овим калкулацијама, о чијој је произвољности излишно доказивати, има ипак корисних дата: има доказа и .признања да су трошкови производње кроз четири године опали. Тако су дневни издатци за дрво смањени за 44 од сто. Кирија такође за 34 од сто, а радничке плате за 30 од сто. Економски значај ових смањених трошкова у хлебарској производњи оценили су јавно ови исти хлебари, који данас тако

упорно инсистирају искључиво на брашну чије су цене у порасту. У калкулацији из 1929 године заступано је ово гледиште: „Постоји веровање, да је пијачна цена пшенице једино мерило за продајну цену хлеба, и вазда се код нас указује прстом на новосадску продуктну Берзу. У ствари то није тачно. Истина, да је брашно главни артикал за производњу хлеба, али је непобитно и ■то, да сви остали издатци веома јако, готово пресудно, утичу на висину цене хлебу. Цена огреву знатно је повишена, Општинске и државне дације више су него раније, радничке наднице нису се смањиле, а кирије за хлебарнице много су веће од ранијих година..." Од онда, па до јануара ове године, ово стање споредних производних трошкова (квасац, со, вода и слично) и режије битно се изменило у корист хлебара, а што је још важније: цене брашну су у јануару ове год. биле веће од оних у децембру 1929 године само 27.— динара код 100 кгр. То садашње повећање брашнарских цена било је ипак мање од појевтињавања самога квасца, а о појевтињавању надница, дрва и кирија да се и неговори. Па ипак су београдски пекари сада безобзирно стали на гледиште, да се цене хлебу морају стопроцентно изравњати са ценама из 1929 године, када су сви производни трошкови били далеко већи од садашњих. Када се пак издвоје и делом редуцирају из дневних издатака у години 1933 цифре, које су очигледно у оноликој величини произвољно убачене: на пример невероватна пореска цифра од 17.640 фурунџијске годишње порезе (денвно 38.33 + 10 = 48.33) и тада бисмо видели: да су режијски и производни трошкови смањени за 30 од сто. То су податци ових тенденциозних хлебарских калкулација, који говоре противу поскупљавања хлеба чак и онда када су цене сировини у извесноме порасту. Међутим, код последњег поскупљавања хлеба хлебари су баш у целини инсистирали за оним хлебним ценама које су важиле у времену када су режиски и производни трошкови били за 30 од сто већи. Види и сравни примања од продаје хлеба, наведена у калкулацији првој и трећој. А да су ове цене хлебу и према онолико већим издатцима биле и онда високе, види се из следећега документа. 7-ХН-1929 године изашао је у београдској штампи један овакав комунике београдске општине: Јуче по подне одржана је у кабинету потпретседника Општине г. Д-р М. Стојадиновића конференција са претставницима београдских хлебара