Општинске новине

Стр, 108

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

дух изнад копна. Поред тога, при атлантском приморју лети дувају претежно ветрови са северозапада и запада, дакле са пучине океана, чиме донекле снизе температуру. Исти ветрови преовлађују лети и у Београду, али се они, дувањем преко загрејаног копна, такође нешто загреју и до Београда много изгубе од своје првобитне свежине. Заиста, Београд има у јулу за 1.8° вишу температуру од Бордоа, Браила за 2.9°,-а Казалинск чак за 5.7" вишу.. Мали Лошињ, међутим, има у јулу за 1.4" вишу температуру од Браиле и за 4.2° вишу од Бордоа, што се не би слагало са његовим приморским положајем. Али, то је делом последица врло велике ведрине неба у летњим .данима, чиме је омогућено интензивно загревање ваздуха, а делом, кршевитих, нагих кречњачких стена, од којих је састављен знатан део острва Лошиња, и које се, при свим истим другим условима, већма загреју од бусеновитог или пошумљеног земљишта. Последица све ниже зимске и све више летње температуре од приморја према унутрашњости копна јесте и све веће. годишње колебање, т.ј. све већа разлика у температури најхладнијег и најтоплијег месеца. Оно је у Бордоу и Малом Лошињу доста незнатно, 15.4°, одн. 17.0°, код нас у Београду је 22.3", док је у Браили 26.3°, а у Казалинску чак 37.5°. Београд, по томе, има у термичком погледу доста повољне услове, ни сувише оштру зиму, ни претерано топло лето. У зависности од температуре су влажносг ваздуха и облачност, јер се, углавном, мењају са њом, али у обратном правцу: што је виша температура, тим мање су, обично, влажност и облачност. Влажност ваздуха изражава се т.зв. релативном влажношћу, т.ј. размером између стварне количине водене паре у одређеном тренутку и оне кој.у би ваздух могао примити у .себе при температури која влада у томе тренутку. Та размера се означава у процентима. По томе, 100% значи да је ваздух погпуно засићен воденом паром, т.ј. да при тој температури не може примити у себе још више водене паре. Ако је размера 0%, ваздух би био потпуно сув. За Београд је карактеристично да је ваздух просечно прилично влажин, особпто у хладнијим месецпма, када има вредности од 77— 83%; али, ни у два најтоплија месеца релативна влажност није мања оц 62 %. Зато су код нас лети доста честе оморине. И просечна годпшња облачност Бсограда такође је доста велика. Под облацпма је вшпе од половине неба. Али је и та вредност зими знатно већа, него лети, оеобито у децембру и јануару, када је псд облацима око три четвртине неба у средњу руку. Али ни лети, нн у најведријем месецу, августу, облачност није мања од 3.8, другим речима, и у томе месецу је под облацима око четири десетине неба.

У погледу кише, Београд има веома повољне услове. Годишње падне, просечно, 640 мм атмосферских талога, а та количина је прилично сразмерно распоређена по месецима. Београд има, по тој подели, прелазан тип I II III IV V VI VIIVIIIIX X XIXII 140 тт

120

100 80 60 40 20 0 60 40 20 0 80 60 40 20

3 о <=;

пС св О. о о 1,0

ф 1Л

Слика 3.

Подела кише по месецима

од јадранског према средњеевропском, континенталноме типу. На Јадрану и на целом Приморју пада највише кише око равнодневица, дакле у пролећу и јесени, али је јесењи максимум много изразитији од пролетњег, па се и код нас у Београду јавља у октобру споредни максимум кише, који одговара јадранском главном максимуму. То се види из слике 3. У континенталним крајевима, као што је, на пример, у Бечу, највише кише има у летњим месецима, па су и у Београду најкишовитији мај и јуни, са максимумом у другом месецу. С друге : стране, наше Приморје