Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 109

има најмање кише у летњим месецима, Средња Европа за време зиме, па и ту Београд има потпуно континенталне услове, јер су најсувљи месеци јануар и фебруар, а споредни, прилично изразит, минимум настане у августу и септембру, што би одговарало јадранском главном минимуму. Иначе је киша у Београду равномерније распоређена по месецима, него у Средњо.ј Европи, а много равномерније, него у Приморју и на јадранским острвима. Разлика између најсувљег и најкишовитијег месеца у Београду није већа од 6.6% годишње количине, док је у Бечу 7.2%, у Малом Лошињу 9.4%, у Хвару чак 11.4%. Што се тиче вегрова, не треба нарочито помињати да је у Београду најчешћа кошава. За њом непосредно долазе тишине, затим западни и северозападни ветар, преовлађујући кетрови умерених ширина, а остали су доста ређи. По тој чињеници, београдски ветрови одговарају типу ветрова у Доњем Банату, јер је и гамо најчешћи и најизразитији ветар са југоистока, познат под именом кошаве. У току године, међутим, честина ветрова се мења, као што се види из графичког приказа у слици 4 и из приложене таблице. У њој је честина вегрова и тишина изражена у процентима: N ИЕ Е 5Е 5 XV тишине зима 4.7 2.4 10.5 26.^ 5.1 4.9 15.1 10.1 20.4°| 0 пролеће 6.0 3.0 7.6 26.8 6.2 4.9 14.7 11.6 19.2 лето 7.2 3.3 4.9 13.0 4.6 6.3 20.7 15.5 24.5 јесен 5.0 2.3 8.7 28.7 5.8 3.7 13.3 9.4 23.1 У графичком приказу је честина ветрова из осам главних праваца означена правим линијама, повученим од средишта према обиму,

а доле је, код сваког годишњег доба, претстављена честина тишина водоравном линијом. По овим скицама и изнесеним бројевима се види да је кошава, са изузетком лета, цајчешћи ветар у Београду. Лети су, после тишине, најчешћи ветрови са запада и северозапада, поменути преовлађујући ветрови умерених ширина, па тек за њима долази кошава. Кошава, кад је потпуно изразита, дува на махове, у испрекиданим, наизменце слабијим и јачим, каткад и врло снажним ударима. Она настаје нарочито у случајевима када влада висок атмосферски притисак у централној или јужној Русији, а изразита барометарска депресија ако је око Тиренског и Јадранског Мора, или даље на северозападу. Што је већа разлика у притиску између барометарског максимума и области ниског притиска, тим већу снагу има кошава. Просечна брзина кошаве мења се од 18 до 40 километара на час, односно 5 .0 до 11.0 метара у секунду. Али су појединачни удари кудикамо јачи. Овај ветар је најчешћи у раном пролећу и позној јесени, у марту и октобру, а тада је и најјачи. Тако је 22—23 новембра 1927 кошава дувала брзином од 18—27 метара у секунду или од 65 до 95 км. на час, а то је доста већа брзина од кретања брзог воза. Поред тога, за кошаву је карактеристично да може дувати по неколико дана. У Београду је у времену од 1902 до 1905 године, кошава дувала осам пута 5 до 7 дана, три пута 9 до 12 дана, а двапута по 13 дана. Најдуже њено трајање било је 1928 године, када је, са врло кратким прекидом, стално дувала од 10 до 28 марта, дакле пуних 19 дана, чешће јачином олује, од 50 до 90 км на час или 14 до 25 метара у секунду. Свима у Београду је добро познато, да толико јакој

Слика 4. — Честина ветрова и тишина у Београду

5