Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 77

или 18 пара. Та се горда традиција преноси већ око 40 година, до данашњих дана, где се понова појављује у умесној акцији комуналних власти да онемогући овако висок пораст цена хлебу, само што она сада добија све више платонски облик, јер Београдска општина не располаже данас више никаквим законским правом одлучивања у овој ствари. Хлебни проблем треба, пре свега, правилно поставити, кад је већ његово решавање на дневном реду. Није он само у цени, у прописаној тежини, него на првом месту у његовој хранљивости и пуној здравствено-хигијенској изради. Хлеб се-мора стандардизовати законом, као и у Италији, и у погледу хранљивости и других његових квалитетних особина, а у исто време општини се мора дати пуно законско право за максимирање његове цене. Будимо искрени. Једна отужна и мелодрамска игра одиграва се читаву деценију пред економски мрцвареним грађанима Београда, као и већине осталих наших градова. Кад год се у јавности поведе кампања за здрав и јевтин хлеб, одмах, по команди чују се преко штампе пекарске ламентације: да су они економски слаби и неликвидни, да је режија претерано скупа, да се боље и хигијенскије радионице не могу плаћати, јер је кирија и ових садашњих неподношљиво висока, да хлеб не може бити јевтинији, јер пекари не зарађују на целој дневној продукцији ни 10 динара дневно (или губе!) и да овако немилосрдно наше баратање по мистеријама њихове професије значи материјално уништавање 320 пекарских мајстора! итд. Овај аларм београдских хлебара врло често успе, јер се никад не мисли на интересе 250.000 београдских граћана, који имају и законско и природно право на здрав и јевтин хлеб, не мисли се на њихово здоавље и здравље подмлатка, него се пред овом сентименталном ламентацијом стаје обезоружан и у јавности, и у општини! Тако и овога пута. Већ при првим нашим корацима — а писац овога написа био је званичан референт Општине баш по овом социјалном Питању Удружење хлебара истакло је своју вапијућу

тезу, коЈа се састоји ин екстензо из ових неколико тачака и тврћења: 1) Београдски хлебари никада нису продавали хлеб скупље од цене брашна по килограму, па га не продају ни сада; 2) Цена брашна нагло је скочила, и то је изазвало садашњи пораст цене хлебу; 3) Кривицу за овај пораст сносе млинари и трговђи брашном, а не пекари. 4) Да је цена хлебу у једном делу скочила и због скупе режије код скоро 300 економски слабих пекарских предузетника. Да пекари, поред осталога, нису у могућности да набављају ни веће штокове брашна, ни из прве руке, него брашно скупо плаћају препродавцима; да су им млинари, при томе, ускратили кредит итд. Најзад, на захтев Општине града Београда, београдски пекари поднели су своју калкулацију, којом они доказују, да београдске хлебарнице и после овога неподношљивог пораста цена зарађују просе-чно дневно само — девет динара и 78 паоа, дакле мање од сваког свог шегрта за 5.22 дин. дневно! Ми ћемо, пре свега, хладно и објективно да испитамо тачност пекарске тезе и да уђемо у овај проблем цена хлебу, у колико се у њега уопште може.ући при овој садашњој анархији односа. Прва тачка у одбрани хлебарског еснасћа, да никада није хлеб продаван од стране београдских хлебара по цени скупљо.ј од нене брашна, нетачна је. Она је срачуната на познату заборавност београдских потрошачких маса и њихову легендарну неотпорност. У пракси цена хлебу може бити диспаритетна у односу на цену брашна, дакле нижа од ове; затим паритетна — равна цени брашна; и виша од цене брашна или хоспаритетна. Код нас никада цена хлебу није била диспаритетна, чак нше била ни равна цени брагана (паритетна), као што се београдски хлебари бране, него је од увек била више или мање већа од цене брашна. Као што је од увек била претерано висока цена брашну према житу, тако је исто и хлеб у Београду био прескуп према цени брашна. То се најбоље види из ових званично утврђених података:

ПРОСЕЧНА МЕСЕЧНА И ГОДИШЊА ПЕНА БРАШНА И ХЛЕБА У БЕОГРАДУ У 1932 Г. :

Јан.

Феб.

Март

Април

Мај

Јуни

Јули

Авг.

Септ.

Окт.

Нов.

Дец.

Поосеч на год. цена

Хлеб бели

3.93

3.66

3.38

3.28

3.18

3.25

3.16

3.22

3.45

Хлеб црни

2.96

2.94

2,67

2.34

2-45

2.45

2.25

2.40

2.31

2.54

Брашно бело (ОГ.) кгр.

3.75

2.88

2.41,5

2.25

2.26,5

2.40

2.31 5

2.48

2.53

2.65

2.80

Брашно црно (бр.5) 2 кг.

3.10

2.40,5

2.01,5

Г1.93

2.01,5

2.06

1.95

2.10

2.13

2.21

2.35

1 к^ађено према службеној статистици О. Г. Б. и званичним извештајима цена брашна (понуде) на Београдској берзи.

2 Овде морамо подвући да наши хлебари при из"ади"црног"хлеба мешају брашно № V са брашном Л« VI, те се овој цени црна брашна треба одбити најмање 5°/ 0 . Исто тако подвлачимо да је овде у цени хлеба реч о хлебу" по" комаду, а не по килограму, гошто ЈеЈнаиГхлеб лакши, често и за читавих 20°/ 0 , што су и. сами хлебари признали. " 1