Општинске новине

Комунално-социална хроника:

О Буреху Београдске општине за 1933 годину Изјава потпретседника Општине града Београда г. Витора Крстића

Поводом рада на изради предлога Буџета Општине града Београда за идућу 1933 годину, потпретседник Општине г. Витор Крстић, као члан Општинског суда у чију надлежност спадају привредно-финансијски послови, дао је јавности следећу изјаву: — Неко из прошле Општинске управе рекао је у фигури: „Оставили смо богату трпезу и нови Општински суд има само да седне за њу." Многи су, немајући могућности да се упознају са правим финансијским стањем у Општини, поверовали овој фигури. Међутим, стварно ствар стоји овако: На дан 13 маја, када је нова Општинска управа примила дужност у Главној благајни било је свега дпнара 80.205, а у благајни на Новом Гробљу 6.364.— динара. Ето, то је та богата трпеза, за коју је сео садашњи Суд. Из те „богате трпезе" једва да би се могао исплатитп један већи рачун. А већ сутрадан, као што видите, та „богата трпеза" била би празна. Да би грађани видели колико је била богата та „богата трпеза", да коистатујемо и ове чињенице: На дан 13 маја перфектне обавезе по редовном буџету износиле су 9,565.565 динара, и за пзвршене експропријације потребно је да се у каси општинској налазило на дан 13 ма ја 24,712.194 динара. А сем напред реченпх сума у 80.205 и 6.364 динара у касама општинским није било впше нп пет пара. Садања Општинска управа наследила је дуг по зајмовима у суми од динара 610,000.000. Наимеотплате ануитетаубупет за ову годину мора се унети динара 180,000.000. Као што се види, половина бу цета пада само на ануитете, кала би и за ову годину бпо буџет исти колики и прошлогодишњи. Несумњиво је, да је жеља и Суда и Одбора да буџет за 1933 годину буде сношљпв, да одговара платежној моћп граћана београдских. У том смислу Суд чинн све напоре и уноси најбољу вољу. Али, у овом свом раду Суд наилази на тешкоће. Једна међу на јвећим тешкоћама, на коју Суд наилази јесте п та,

што се у буџет за 1933 год. морају унети извесне суме које до сад нису биле у буџету ни за 1931 ни за 1932 годину. Тако мора се предвидети у буџету за 1933 годину 38,000.000 динара на име исплате Швајцарцима за утрошеиу електричну енергију. Домаћим банкама на име ануитета по зајму од 125 милиона динара 4,150.562. Месарској банци отплата за Малу кланицу 1,000.000 динара. Предузећу „Ерлих" за извршене радове на кредит 1,632.000 динара. Општпнској штедионици ануитет по ломбард. позајмици 3,256.240 динара. Државној хипотекарној банци ануитет по зајму од 7,5 милиона динара 1,500.000 динара. Испоручиоцима сијалица за нови напон од 220 волти 1,750.000 дпнара. Накнада за оштету мотора динара 500.000. За преправку струјомера 170.000 дин. Калдрмисање улица и извршење других објеката 1,500.000 динара. Централно грејање за Основне школе и Пожарну команду 1,500.000 динара. Нови бунари на Белим Водама 400.000 динара. Паркови, баштице и дрвореди 580.000 динара. Купатила 750.000 динара. Апотека 200.000 динара. Свега 53,888.802 динара. Све су ово нове познције, које се морају унети у буџет за 1933 годину. Али оне претстављају нове терете, нове расходе за чије се покриће морају тражити и нови извори. Посао ни мало лак ни пријатан у данашњим приликама. Чују се гласови: Криза, несношљива криза. Терети се више не могу подносити. Разумемо п знамо данашње прилике у Београду. Али, живети се мора. Нећемо, ваљда, сами себе угушити. Београд се, можда, развио сувнше много просторно и против наше воље. Површина Београда, пре споја са Чукарицом и другим предграћима, износила је 3.307 хектара. Сада је површина Београда са новим