Општинске новине

Стр. 130

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

предграђима која је присајединила прошла Општинска управа 6.930 хектара. Дакле, два пута већа. Становника у старом атару Београда било је 188.742. Са новим атаром додато је 52.800 становника, економски слабпх. У старом атару Београда било је 530 улица. Додавањем новог атара додато је још 242 улице, неизрађене, без канализације и довољно електричног осветљења. А направити нове 242 улице модерним, поред улица неизрађених у старом атару Београда, није лако. За тај се посао траже велнке суме а то претставља нове расходе и тражење нових извора. Из ових чињеница јасно се видн, да садања Општинска управа треба да да најтежп буџет у најтежим данима. Периферија ваппје. И у праву је. Њој се мора помођи, јер и она нма права на живот и ваздух и јер и она подноси жртве за Београд. Сматрам за своју дужност да вам саопштим и једну новину, непознату, у колпко нам је познато, у комуналној политици Београда. Народни посланици г. др. Коста Куманудп, претседник Народне

скупштине, Божа Максимовић, Министар правде и Милутин Станојевић, показали су велико интересовање за прилике у Београду и за рад и финансијску ситуацију у Општини. Вољни да помогну Београђанима, чији су претставници у Народној скупштини, нарочито данас, када нас давп светска криза, г.г. посланицп у споразуму са Судом одржалн су неколико заједничких конференцпја са Судом па потом и са Одбором. На овим конференцијама г.г. посланицп добили су детаљна обавештења о раду у Општини, финансијском стању и пројекту буџета за 1933 годину. 0 свим питањима говорило се принципијелно, а детаљи су остављени Суду и Одбору. На састанцима са г.г. народним посланицима с једне стране и Суда и Одбора с друге стране показала се потпуна једнодушност и енергпчна воља за заједничким радом. По себи се разуме да Суд и Одбор дугују захвалност г.г. народннм посланицпма за ову предусретљивост и потпору У раду.

Половином фебруара незапосленима у Београду и њиховим породицама издавано је просечно 2.504 бесплатних оброка дневно Да би обезбедио исхрану иезапослеиих, Централни одбор приређује недељу незапослених од 26 фебруара до 5 марта

Иницијатива Београдске општине за помоћ незапосленима преко Централног одбора, образованог уз сарадњу свих јавних и приватних социјално-хуманих институција, позваних да раде у том циљу, уродила је добрим плодом. Многим вредним радницима, које је погодила привредна депресија, лишивши их посла и зараде, данас су у Београду обезбеђени сигурно и свакодневно бар са храном. А, што је најглавније, исто тако обезбеђена је свакодневна добра и довољна исхрана њиховим породицама. Тек кад се обиђу новоосноване кујне за исхрану незапослених у свима крајевима Београда, када се баци поглед на ове дугачке низове најсиромашнијих ,који улазе забринута лица а излазе ипак задовољни што односе својим породицама бар свакодневну минималну исхрану, онда се добија тачна слика о благодетним последицама социјалног рада и организације Централног одбора. Без тог социјалног рада и те организације несумњиво је,

да би се чак и иста сретства много нерационалније и неефикасније употребила. Централни одбор образован је, као што је познато, уз материјалну и моралну сарадњу Београдске општине, Министарства социјалне политике и народног здравља, Берзе рада, Радничке коморе, Фонда за стварање и одржавање радничких установа, „Насушног хлеба", пододбора Црвеног Крста, Друштва за сузбијање просјачења и других хуманих установа. Поред кујни извесних од ових установа, које су већ постојале, ново створеним сретствима отворене су и нове кујне, водећи рачуна да се оне разместе у разним крајевима града, што ближе периферијским населзима, где станује највећи део незапослених и њихових породица, које треба исхрањивати. Данас Централни одбор располаже са пет кујни и то бр. 1 у Мушком радничком склоништу, у Милоша Поцерца улици бр. 2, у Друштву за помагање сиротиње у Штросмаје-