Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 85

Сва трамвајска кола прешла су за то време пут који износи 143 пута око земље; 1 км. трамв. пруге искоришћен је за то време од 9 месеци 91.772 пута. Утрошак електричне енергије на 1 км. износи 1,24 КВ. Број превезених путника на 1 км. износи 5,79 путн./килом. Овај последњи податак, који је у свима европским дирекцијама трамваја мерило опгерећености трамвајског саобраћаја у упоређењу са осталим дирекцијама код нас је највећи: 5,79, док се у сличним градовима: Амстердам, Базел, Беч, Дрезден, Лајпциг, Цирих и др. креће се од 3,7 до највише 5,1. На исправан и што пажљивији рад саобраћајног особља Дирекција обраћа највећу иажњу, у коју је сврху израђен и спроведен у извршење „Правилник за пријем службеника у Саобраћајну службу", по коме се само конкурсом примају конкуренти са прописаним и предвиђеним квалификацијама, даље сваке године је целокупно трамвајско особље дужно походити часове предавања у саобраћајно.ј школи Д. Т. и О., где се усавршавају у познавању електричних и машинских постројења трамваја, у правилима службе и вожње, у понашању на служби и ван исте итд. Резултати су све бољи, што доказује и статистика удеса у трамвајском саобраћају који су у овој 1932 години мањи од прошле 1931 године, иако се, поред трамвајског, стално повећава у многом целокупан јавни градски, аутомобилски и колски па и пешачки саобраћај и кретање публике. У 1931 години било је на трамвајима свега 47 удеса, од којих су: 4 смртна 14 са тежим повредама и 20 са лакшим повредама. А у овој 1932 години било је до сада 22 удеса, од којих су: 5 смртних 8 са тежим повредама и 9 са лакшим повредама. Истина за сада располажемо подацима за прве три четврти ове године, али већ по њима судећи, неће број удеса достићи онај из прошле године, који је опет знатно мањи од броја удеса у претпрошлој 1930 години. Београд се у своме развићу нагло и очигледно повећава, а нарочито у јавном градском саобраћају, те је потребна већа пажња и самог грађанства, а нарочито родитеља који треба да своју децу у томе правцу упућују и васпитају. Према горе наведеним подацима трамвајског саобраћаја, броја превезених пуутника, пређених километара, броја кола у саобраћају, а нарочито њиховом искоришћењу, неизбежна и неодложна је потреба да се возни трамвајски парк одмах повећа, колико ради повећања и појачања постојећег саобраћаја, толико и ради успостављања нових

трамвајских линија, чије су пруге у изградњи (Земун, Чукарица) или су већ изграђене и готове (Дедиње, Теразије—АлександроваНово Гробље, Теразије—Зелени Венац-^Пристаниште, дупли трамвајски колосек кружне пруге бр. 2). Набавка нових кола је потребна нарочито и због обнове постојећих старих трамвајских кола, међу којима има и таквих, која крајем ове године морају ићи у расход или генералну оправку, услед чега ће поједине трамвајске линије остати без најпотребнијег броја кола, што ће врло неповољно утицати и на морални и материјални успех и резултат трамвајског саобраћаја уопште, а чији су резултати од прошле две године били више него добри и заиста задовољавајући. Аутобуски би саобраћај требало исто тако регулисати; да целокупна експлоатација истог буде у једним рукама: Општинским или приватним, па затим извршити његову техничку и административну реорганизацију по угледу на трамвајски саобраћај. Да би што прегледнија била потреба и начин регулисања трамвајског и аутобуског саобраћаја у Београду, Дирекција излаже упоредни преглед варошког саобраћаја на страни, стање свог возног парка и предлог шта би све требало уоадити те да наш саобраћај бар приближно достигне онај у другим гардовима. I. Трамвајски саобраћај У току првих 9 месеци имали смо 11 трамвајских линија (пруга за Чукарицу доцније отворена), на којима је број кола и брзина кретања следећа: (Види табелу на следећој страни). т. ј. у раду је дневно 81 мотор и 37 приколица, са напоменом да 4 мотора на прузи бр. 12 раде тек од септембра ове године. Од ових кола су обично 20 комада моторних четвороосовних и 61 комад моторних двоосовних кола. Приколица су сва двоосовна. У оправци се налазе просечно дневно: 10 моторних и 7 приколица. Од 5 комада моторних кола за путнички саобраћај у резерви су: већина стара преправљена белгијска кола („Сартид"), која се употребљавају искључиво на споредним пругама бр. 1а и 9, а од прикључних кола 10 комада су стара преправљена немачка приколица, која се употребљава такође иа спореднијим пругама, тако да за главне пруге скоро нема никада резервних кола. Отварањем саобраћаја на прузи Чукарица—Г. Механа мораће се убацити у саобраћај 3 моторних кола, од поменутих старих белгијских на штету резерве на линијама бр. 1а и 9. По податцима из ове 1932 године било је на нашим трамвајима: