Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 155

ономе, ко предузме извођење овога посла, општини је, без сумње и дужност и право да одређује рок трајања концесије, да пропише природу или врсту артикла, који концесионар има производити, да стипулира продајну цену, да услови извесно учешће у добити, коју предузеће остварује, да задржи за себе право универзЉше контроле, да се осигура од евентуалних изигравања уговора или једностраног преиначења намене концесионираног артикла. да утврђује норме о седишту друштва, о евентуалном преносу концесије и праву пријама, а пре свега да обезбеди сталан и нормалан рад гасне фабрике у корист свога грађанства. Утврђено је већ као правило да предузећа, заснована на општинској концесији, прелазе ако не раније а оно по истеку рока у општинску својину, па било да их она сама после експлоатише било да их даје дотадањем или коме другом концесионару. Међутим процедура и темпо, којим Београдска општина издаје своје концесије и начин, како је то до сад у овој ствари рађено, нису баш могли много ни храбрити последње напоре за привођење ове идеје у дело. Сиорост у одлучивању и непрекидно мењање услова играли су не малу улогу у уздржавању многих понуђача да до краја истрају у својим понудама, а фантом бојазни да ће од извођења овог продукта општина претрпети неку штету, — мисао која се често појављивала и код пресудних чинилаца, — показује до очевидности да ни ти чиниоци ни'шира публика још нису схватили величину штете. коју Београд трпи од тога, што у својој средини ни данас нема овај тако значајан комунални артикал. И само томе, као и оним. покоји пут и сувише наивним напорима у изналажењу приговора, који се могу учинити увођењу овога артикла, — а они су и овога пута чињени, — има се приписати то, што се данас већ и не показује готово никакво . V интересовање за обнову корака за остварење ове идеје од стране оних, који би могли за њу и учинити нешто озбиљно. . . * Кад је реч о гасној фабрици, мора се одмах скренути пажња да гас, који она производи, може бити употребљен или као гас за осветљење или као гас ' за загревање, или наравно за обоје. Поред тога гас је данас још и важан фактор као погонско сретство извесних, тако названих гасних мотора. Београд има данас за осветљење већ један значајан извор, електричну фабрику општинску и електричну фабрику швајцарског друштва ,,Снага и светлост", као и друштво с домаћим капиталом „Електро-Макиш"; осем тога истом циљу служе у ограииченој мери и неколики посебни, државни или приватни уређаји с динамо-ма-

шинама итд. Он према томе нема потребе ради тога циља, тј. ради осветљења, помишљати на увођење гаса, иако на много места и у нас и у другим земљама поједине вароши још непрестано и поред електрике прибегавају и употреби гаса за осветљење. Случај са Загребом, Новим Садом итд., нарочито с великих усавршења у појачању интензивности светлости у пламену помоћу торијиних, церских и других спојева, потврђује тај факат. Међутим при садашњим приликама за Београд долазе у обзир само оне друге особине ове значајне индустрије. А оне управо и јесу главни разлог са кога треба жалити што ње није до сада било у нашем граду. Гас као гориво, без обзира на место где сагорева и начин, на који се употребљава, има специјално толико преимућстава и добрих особина, да је стога, баш данас, у времену ове опште економске депресије, у Београду већ неодложна потреба за његову појаву и увођење. Ушавши у употребу почетком прошлог века, гас је готово све до почетка овог века био поглавито и само сретство за осветљавање улица, домова, фабрика итд. Међутим потребе новога времена, а нарочито стога, што је он и гориво, учиниле су овај производ дестилације каменог угља — о гасу, добивеном из дрвета или извесних минералних уља није овде реч — толико значајним чиниоцем и за друге цил 3 еве у народној економији да се стога његово увођење. и то баш као горива или гаса за загревање, и намеће Београду као нешто неизбежно. И ту страну треба нарочито осветлити .... Наша престоница, која је већ потпуно узела тип великих европских вароши, употребљава данас за гориво претежно још само: дрва и угаљ. Без сумње, с обзиром на обиље шума у нас и значај њихов за трговину и индустрију, могли бисмо бити и задовољни што један тако важан производ народне економије, као што је дрво, није ни овде запостављен. Његова употреба у домаћој економији у Београду још пепрестано је врло велика. Дрвима у том данас већ увелико конкурише угаљ, мада, нажалост, у нашој земљи нема ни оних врста ни оних количина угља. са којих су извесне европске земље (Енглеска, Немачка, Пољска итд.) .стекле своју репу-тацију. Фосилно гориво претсгављено је у нашој земљи поглавито лигнитима и мрким угљем, и тек у малој количини, с неколико места 1 ), долазе у обзир и неке врсте каменог угља с калоричном моћи од 6000 па и нешто више калорија. Антрацит. наравно, није иознат. У незнатној мери у нашој престоници долазе у употребу као гориво још и петрол.

*) Види у О-г Р. Лоуапстс, 5еГ 1а1зога1опје гис1аг. и П1јп. N41113 ј гшЗа, Рпутес1а иц1ја и Кга1ј. Ји^оз1аухјј, Вео§тас1 1931.