Општинске новине

Стр. 156

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

шпирит. бензин, извесна. минерална уља, лој, стеарин итд. Међутим гас, који дају фабрике, па било да долази из обичних ретората, било из високих, камерних пећи, постаје данас, и постао је већ, у свима великим варошима гориво, које се с успехом такмичи с осталим врстама горива, па их већ увелико и истискује из употребе. И то баш нарочито у домаћој економији .... Гас као гориво има извесна преимућства, са којих му доиста, нарочито у домаћој економији, не може ни оспоравати владу ниједно друго гориво. У једном свом предавању на скупу немачких стручњака за гас и воду у Бреслави 1931. познати стручњак за гас, професор К. Вип1е из Карлсруа 2 ) набројао нам је у неких девет тачака све особине, са којих гас надмаша све остале врсте данашњих техничких сретстава за загревање, па и електрицитет. Међу тим преимућствима свакако је на првом месту: особина да се њиме централизује рад на произвођењу топлоте, затим да се лако регулише развијање топлоте, прилагођава се пламен објекту, који се загрева, добија се висока температура пламена, сагоревање се врши без непотребних утрошака ваздуха, постиже се независност од димњака, односно од бриге око промахе у димњаку, нема пепела па готово ни сумпора. нити неугодности, које у домаћој економији отуда настају, а може се имати лако како оксидациони тако и редукциони пламен, који често нарочито траже и с муком добијају извесне индустрије или занати како по већим тако и по мањим местима. И доиста кад се само помисли на онај рад и издатке, које варошки становник не може да избегне кад у свој стан доноси и смешџга уобичајено гориво, затим кад се узму на ум оне тешкоће, одношење пепела или троске, па онда дим, којим и угаљ и дрва и поред све пажње досађују чак и при централним или етажним облицима загревања итд., лепе особине гаса излазе одмах на видело и задобијају и најогорченијег противника. Не треба мислити, као што се то покаткад чини, да све те особине могу бити остварене и другим чиме, н. пр. и електриком, која је у но- вије доба такође нашла знатну примену и у домаћој економији. конкуришући тако и гасу. Не треба мислити зато, што нажалост електрика та преимућства за сад — нема. Она их нема не само зато. што је њена цена много већа и што је њена примена могућна само преко извесних, неоспорно врло скупих апарата, већ и зато што се и у домаћој економији и у индустрији, техници итд. често и врло много баш нарочито тражи примена

2 ) УегћапсПип^еп бег ЈаћгезуегбаттШп^ с1. беи(:?сћеп Уегетз уоп Саз — ипс1 Х^аззегГасћтаппегп, Вгез1. 1931.

гасовитих извора топлоте а не топлота, постала струјањем кроз металне жице. С друге пак стране као што је познато, регулисање топлоте, добивене електричном енергијом, не постиже се ни близу тако лако и просто као при употреби гасног пламена, и тај факат не треба предвиђати. Предњачење пак гаса над осталим изворима топлоте, као што су дрва и угаљ, огледа се између осталога већ и у томе, што се њихова топлота никад не може концентровати на једно одређено место, као што је то случај с пламеном гаса .... У примени гаса као горива неоспорно је важан чинилац његова стварна топлотна вредност. А она, наравно, није једнака код свих врста гаса. Код горива се топлотна вредност уопште исказује бројем топлотних јединица, названих калорије (са!.)-, оне претстављају количину топлоте, потребне да се јединица тежине дестиловане воде (грам, килограм) загреје за 1° (од 0°—1°). Разне вароши употребљавају гас врло различне топлотне (калоричне) вредности, али се оне обично крећу од 3000—5500 па и до 6000 калорија. Висина топлотне вредности једног варошког гаса управља се, дабогме, према варошким потребама и намени и разликује се по својој доњој и горњој граници. Иначе она зависи од материјала, од кога се гас справља и начина, на који то бива. С погледом на материјал и ову топлотну вредност данас се највише и производи тако звани гас из каменог угља, назван .још и обични или нормални гас, затим гас добивен мешањем нормалног гаса с већом или мањом количином тако званог воденог гаса (смеса водоника и угљеничног моноксида), дакле мешани, односно двојни гас, и напослетку, као трећа врста — генераторски гас, који се добива такође из фосилног угља али у нарочитим пећима (камерама) и намењује индустријским и техничким циљевима. У осталом, макакве врсте и порекло гаса биле, свакако је при оцени његове калоричне вредности битна погодба да му састав буде сталан, увек једнак и искоришћавање на месту сагоревања потпуно. Немачко друштво стручњака за гас и воду, бавећи се на својим конгресима овим питањима усвојило је као најповољнију норму калоричне вредности варошког гаса 4200—4300 калорија, наглашујући, додуше, уз то да .је она нарочито применљива за случајеве мешовитог гаса, који данас у тој земљи и има знатно распрострањене. Али се та калоријска висина гаса за. варошку употребу може сматрати као довољна и за случај обичног или нормалног гаса, мада је н. пр. Праг, подижући недавно своју колосалну гасну фабрику. једну од највећих у Европи. узео у обзир висину и од 4800—4900 калорија. Калоричне вредности испод 4000 калорија имају само она места, која се служе тако званим двојним или уопште јако разблаженим мешовитим гасом, као