Општинске новине

■ - 10

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 215

рености раде шта хоће и како хоће. Судбина свих службеника везана је за материјалну судбину Општине и у њиховом је интересу да штите и шире свестрано просперитет Општине. На крају свога говора г. Гавриловић, истичући да буџет мањи није могао да буде услед превеликих ануитета, позвао је своје колеге да за исти гласају. Говор г. Гавриловића поздрављен је аплаузом и одобравањем Одбора. После г. Гавриловића, говорио је г. Аца Динић. Он нарочито подвлачи: Једно што ми даје уверење да ће овај буџет да се спроведе као што треба, то је оно место у експозеу Суда, у коме се каже, да поред све реалности предложених прихода за 1933 годину, Суд предвиђа и ту евентуалност, да се они не остваре у реално процењеном износу. То значи да Суд себи резервише право да у току извршења буџета за 1933 годину коригује предложене расходе и ефективно их одобрава само у границама остварених прихода. Ја апелујем на Суд да се ове изјаве држи. Али ја апелујем исто тако и на чиновништво. У своме извештају Буџетски одбор скренуо Је пажњу да има известан број чиновника, који је слабо оцењен. Ја замерам чиновциштву које је слабо оцењено. Као одборник скрећем пажњу чиновницима да у наредној буџетској години поправе ово и да уложе све своје снаге, да помогну Суд и Одбор да се буџетирање изведе до краја нормално. Ја апелујем исто тако на грађанство да помогне Општину до крајњих граница. Београд је наша престоница, наша душа и наше срце и грађани имају да покажу још једном да неограничено воле и љубе своју престоницу. Ја изјављујем у име Буџетског одбора, да су чланови његови радили најсавесније и са највећом вољом, и предлажем да се овај буџет једногласно прими. (аплауз и одобравање). Г. Бора Ђорић одржао је такође један дужи начелни говор, у коме је, између осталог, рекао: Вечерас нам је предложен буџег О. г. Београда за 1933 годину и када бацимо поглед на последњу цифру, на први поглед, изгледа нам да је она страшна и необавештене она ће свакако плашити, имајући нарочито у виду тешку финансијску ситуацију, која, ако можемо да кажемо ради мале утехе, није само код нас, те стога ми одборници сматрамо за дужност, да необавештено грађанство, које те приходе треба да сноси, односно грађанство, од кога треба убрати суму од динара 362,000.000.— да обавестимо: зашто је дошло до тако велике цифре. Господо, овај Буџет грађани неће имати при руци. Они немају ни времена, они су зато претстављени преко одборника и са овим нашим образложењима које требамо у току буџетске дискусије да изнесемо у најкраћим потезима, тре-

ба да буду обавештени како и зашто је дошло до те замашне цифре. Хоћу да нагласим, да скоро половина целокупног буџета иде на отплату ануитета. То значи, да су раније Општинске управе, а нарочито последње две, све оно што су дале, све што су урадиле, све што су изградиле, чиниле су очигледно, дозволите ми да употребим тај израз, блефирајући грађанство како су то биле Управе које су нешто створиле, а све је то урађено искључиво на кредит. И сад долази да ова Општинска управа треба да плаћа оно чиме су се они хвалили. То је господо, исто онако као кад неко купи презадужену кућу. Строго узевши, он није сопственик све донде докле не отплати дуг. Стога највећим делом, од радова наведених у Београду: калдрму, електрику и водовод, поред куће, све је то презадужено. Ја чиним једну велику замерку данашњем Суду, ја му пребацујем, што је из великих увиђавности и толеранције према својим ранијим колегама, пропустио да, када је дошао на Општинску управу да подвуче црвеном оловком и да обвести грађанство о финансијском стању у коме је Општина затечена. Нама би данас било много лакше, и одборницима и Суду, да је изнето право стање затечено у Општини, да објаснимо грађанству бранећи буџет, јер би грађани још пре осам месеци били обавештени, какво је финансијско стање било до доласка ове Општинске управе. Велика кривица лежи на прошлој Општинској управи, када је предложила, да се укине трошарина. За први моменат, а ми се сећамо врло добро, сви смо тога сведоци, они су давали громогласне изјаве, читави чланци излазили су о томе, како ондашња Општинска управа има да се уздигне на једну достојну висину управе, која води рачуна о својим грађанима и која хоће да их ослободи једнога намета. Међутим, шта се добило тим укидањем? Добило се то, да су једни грађани моментално били задовољни, али ти исти грађани имају да испаштају и то много више, јер за ових годину и по дана што није убирана трошарина, она ће бити убирана али са повећаним дажбинама у идућим годинама, јер Општина мора да живи, Општина мора да чини оне издатке који су неопходно потребни. Истовремено, господо, смањили су се и радови у самој Општини, односно у престоници, због чега ће имати штете само грађанство. Ми морамо поред трошарине, коју смо вратили, да заведемо још и таксену тарифу да би надокнадили онај мањак у буџету, који долази, према оцени стручњака отуда што се за годину и по дана није наплаћивала трошарина, која би за то време донела око 100,000.000.— динара. Шта би Општина све урадила за тих годину и по дана да је за све то време из дана у дан убирала и убрала тих сто милиона динара. Општина данас не би никоме дуговала ни пет пара. Мислим на