Општинске новине

Стр. 216

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

предузимаче који су радили на кредит. Не би дуговала лиферантима и данас не би слушали свакодневне протесте како Општина не може на време да одговара својим обавезама. Разлог је потпуно оправдан, јер оно што је неопходно потребно Општини, она мора да набави. Она то мора да чини, и ако нема готових пара, она са натезањем мора да одлаже своја плаћања и да ствара једно незадовољство. Кривица за то није до ове Општинске управе, која нема могућности да дође до сретстава, нити да их убере, већ је кривица до прошлих Општинских управа, које нису водиле рачуна о томе, да Општина мора да има један минимум за живот. Ми сви знамо, јер је било више пута речи о томе, да смо имали уговоре који су врло много и са много и много милиона оштетили Општину београдску само зато, што се није водило рачуна како су се закључивали. Сви знамо добро, о томе је чини ми се било речи на Суду, како изгледа уговор са Хајманом. Сви знамо да Хајман ништа није радио у својој режији, него је радио преко акорданата, и од тих акорданата задржавао 22%! Када томе додате и онај проценат који треба да зараде акорданти, имаћете потпун доказ како су две последње Општинске управе газдовале. У експозеу је врло добро речено, и ја се радујем, што је то први пут од стране данашњег Суда истакнуто, то је питање Електричне централе, једно неоспорно болно питање, које ће граћане много да кошта. Не може данашња Општинска управа да стане са изградњом Београда. О томе грађани требају и морају да воде рачуна. Београд је стварно изграђен за последњих неколико година. Али како Београд није само Београд, како није једна обична варош, већ је престоница, и као што рече г. Гавриловић, државна престоница има и својих специјалних задатака, јер се судећи по престоници има да суди и о целој држави. Строго узевши Београд мора и у свему другом да предњачи. То је тешко да Београђани морају да плаћају и оне издатке, које Општина издаје ради своје репрезентације и ради свога угледа. Неоспорно је тачно, да је држава, строго узевши, дужна да помаже престоничку општину. Ја се интересујем тим питањем. Имам извешта.ј да готово у целоме свету држава помаже престонииу и неоспорно је тачно, да ми не само да нисмо имали никакве помоћи од др.жаве, него имамо једно невероватно потраживање од ње. Ми јој то не пребацујемо. ми не мислимо на тај начин да државу осуђујемо, јер је наша дожава врло много поетрпела у рату, и ово што данас имамо створено је после тешког и напорног рата, те је и сама држава морала да чини велике издатке ради своје сопствене консолидације. Али, ипак морамо да имамо у виду и ту околност, јер то нам је дужност, ради нашег грађанства и ради овога буџета од 362,000.000.— динара, да их оба-

вестимо да би они то знали. Ја сматрам да је прошла Општинска управа учинила једну велику грешку и допринела за овако крупан буџет, проширењем атара Општине београдске. На једној од наших конференција један од господе одборника изнео је статистику тога проширења. Тај г. одборник доказао је, да је Општина проширена са дуплим бројем квадратних километара а да је добила 50.000 становника. Сада 200.000 становника треба да плаћа изградњу дупло већег броја квадратних километара са 50.000 становника. То су, строго узевши, најсиромашнији грађани престонице. Ми ћемо морати тим крајевима дати: воду, канализацију, електрично осветљење, калдрму и дати им све' оне установе које је имао Београд у своме ужем атару као и трамвај и аутобуски саобраћај. То је један од разлога, односно један минус прошле Општинске управе који морамо да констатујемо. У овим тешким приликама, када се код приватних предузећа слабо може очекивати запослење и када су готово једино остала држава и самоуправна тела, која су позвана да воде рачуна о запослењу како интелектуалаца, тако и обичних радника, није чудо што је Општина београдска морала исто тако о њима да води рачуна. То је после дуже дискусије констатовано и у Буџетском одбору и Суд је стриктно остао на гледишту, да се мора водити рачуна и о томе питању, то јест, Суд не мисли да удара на чиновништво, али је исто тако наглашено у извештају Суда и то, да неће трпети и оне чиновнике који то не заслужују. Ово нарочито хоћемо да нагласимо зато, да не би мислили и они чиновници, који не заслужују својим радом и понашањем да остану и даље у служби да и после овакве изјаве и одлуке Суда и Одбора ипак може доћи до удаљења из службе и да баш сада треба повести строго рачуна о томе. Суд је дао изјаву и ја немам разлога да верујем да Суд то неће испунити, да ће. одмах после буџетске дискусије образовати један Анкетни одбор од одборника, који ће за.једно са Судом прегледати досијеа сваког службеника, отићи из одељења у одељење и редуцирати све оно штб не заслужује да остане у општинској служби. Сума од близу 20,000.000.— динара, која је овде предвиђена није тако мала када се има у виду да је центар престонице изграђен и када нам остаје да изградимо периферију. Данашња ће се управа, и ако није дала изјаву, а ја мислим да је сагласна са тим да не треба бацати новце на најскупоценшу калдрму, послужити солидном али јефтином калдрмом, коју ће набавити у земљи, јер ми асфалт добијамо са стране. Сума, предвиђена за ту сврху од близу 20,000.000.— динара, по моме уверењу, знајући шта кошта цена једног квадратног метра, ипак ће бити прилично велика и ипак ће се дати доста нових улица Београду.