Општинске новине

Стр. 272

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

платно које је у дужини 60 м. анулирано. То је тако незнатно према целокупној тврђави да нимало не ремети конструкцију онога битног што је у овом делу. Што се тиче саме терасе она се може схватити као један украсни гирланд без обзира на архитектонски стил. На рестаурираним градским зидинама имала би се изградити југословенска Акропола. Она би са силуетама данашње тврђаве чинила једну целину. Јавне грађевине и споменици који би се ту имали подићи иду овим редом: Карађорђев споменик на првом и једином ревелину у горњем граду. То је оно троугласто платно где је данас зграда масонске ложе. Ту би Карађорђев споменик имао да доминира околином по својој величини и на тај начин изрази почетак развоја југословенске државе и наше новије историје. Кроз Калимегданско зеленило на њега би се отвориле две ваздушне перспективе и то од Кнез Михајлове и Васине улице. Овде је и Карађорђева капија, кроз коју је он ушао освајајући

Београд. И та је околност која иде у прилог избору овог места за његов споменик. На самом платоу горњег града, који има облик правоугаоника, имале би се подићи јавне грађевине и Пантеон. Овај плато има око 40.000 кв. м. Грађевине би се поставиле тако да формирају трг наше Југословенске Акрополе. На средини тога трга подигао би се споменик Незнаном јунаку. Са стране према Сави: музеј савремене уметности, на платоу према ушћу Пантеон, фронт према Дунаву заузео би народни и градски музеј, као највећа грађевина, а десну страну трга оивичио би војни музеј. Пантеон би се могао изградити у комбинацији са народним музејом тако да чине Једну грађевину. Какав би се пак стил имао применити при изградњи свих ових грађевина, то је питање посебно али је више него јасно да при изградњи нашег националнокултурног центра треба да учествује цео народ и он треба да буде ремек дело искључиво националних уметничких визија и снага.