Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. ;.оз

руским избеглицама. Обраћајући се Њ. В. Краљици Марији, г. Штрадман је рекао: — Молим, у име свих нас, Ваше Величанство, да благоизволи изразити Њ. В. Краљу осећаје наше најдубље, безграничне захвалности и оданости, и молимо да исту, из дубине наших срца, прими Ваше Величанство.

Цела дворана прихватила је одушевљено клицање Њ. В. Краљу, Краљици и југословенском народу. Њ. В. Краљица Марија, Кнез Павле и Кнегиње напустиле су Дом тек кад је свечаност завршена, у 1 и по сат по подне.

Београд добија неколико нових репрезентативних и корисиих зграда Патријаршија српска, Државна штампарија,Општииска болница и две нове основне школе

Београд ће, за кратко време, добити неколико нових, репрезентативних зграда, које ће несумњиво бити још један корак. на његовом архитектонском улепшавању и модернизирању. Стара Патријаршија преко пута Саборне цркве већ је почела да се руши. Поред тога што њена старинска архитектура није ни мало естетична, зграда београдске Патријаршије била је већ одавно напрсла и склона паду, тако да је претстављала опасност и за њене становнике, и за пролазнике. Нова зграда Патријаршије српске, управо Епископије београдско-карловачке, где пе бити смештена и патријаршија са седиштем Њ. Св. Патријарха српског, подићи ће се на истом месту, где се данашња зграда руши. Зидање зграде отпочеће одмах, и вероватно је, да ће већ до јесени бити завршена. Архитектура нове Патријаршије је слободан рад, монументалног изгледа, у духу византијско-српског стила. С лица, према Саборној цркви, зграда ће имати један спрат, са великим сводовима, балконима, колонама и високим кубетом у средини. Литерални део, из Краља Петра улице, услед спуштања терена имаће међутим два спрата. У приземљу зграде сместиће се махом канцеларије црквених надлештава, Епархијског суда и Великог црквеног суда. Први спрат имаће свечану салу за примања, канцеларије Њ. Св. Патријарха, мању салу за седнице Св. Синода, чекаонице за публику, приватни апартман Њ. Св. Патријарха и приватне апартмане за епископе и црквене великодостојнике, који су стално у Београду, или у Београд долазе. Други спрат заузимаће у главном сала за седнице Светог Архијерејског синода, који ће своје седиште преместити из Сремских Карловаца у Београд. Према садашњем пројекту, у овој новој згради преко пута Саборне цркве Патријаршија српска имала би да остане двадесет година, док се не подигне нова Патријаршија, заједно са монументалним храмом Св. Саве. Друга лепа и репрезентативна зграда у Београду биће нова зграда Државне штампарије. Садашња зграда на Варош-капији, која је већ стара, трошна и недовољна за смештај модерних штампарских инсталација, мора се порушити, да би оставила слободан простор за саобраћај са земунским мостом Краља Александра Првог, кад овај буде завршен.

Нова зграда Државне штампарије подићи ће се на Каленића гумну, на земљишту ограниченом улицама Престолонаследника Петра, Његошевом и Невесињском. Пројекту зграде обраћена је нарочита пажња и он ће се изабрати конкурсом, за коју је већ образован оцењивачки одбор, са г. др. Владимиром Дворниковићем, помоћником Министра просвете, на челу. Рок за предају радова је 26 мај, а право учешћа у конкурсу имају искључиво наши држављани. Откупне награде за пројекте предвиђене су овако: прва награда 50.000 дињ, друга 25.000 дин., трећа 15.000 дин. и 25.000 дин. за откуп других добрих скица, по нахођењу оцењивачког одбора. Сума предвиђена за зграду износи 25 милиона динара. Имаће приземље и три спрата. На свима спратовима биће размештене радионице, стоваришта, машинска одељења, канцеларије, уредништво „Службених новина" и станови за особље, са свима инсталацијама потребним једној модерној згради и салама за задржавање и одмор особља и радника. Зграда би требала да буде готова кад и Земунски мост. Општина града Београда подићи ће своју Општинску болницу у улици Св. Николе, до општинских станова. Значај ове болнице је велик, како због прилика у Општој државној болници, где често тешки болесници немогу да нађу места, а још неизлечени морају да се отпуштају, толико и због краја у коме се подиже, а који је до сада био врло много удаљен од једине Државне болнице. За Општинску болницу постоји велики и модеран пројекат архитекте г. Поповића, који предвиђа издатак од 30 милиона динара. Но, пошто за сада Општина не може да располаже толиким сретствима, утрошиће се на подизање болнице 6 и по милиона динара, али ће бити изграђена тако, да ће се доцније проширивати, према материјалним могућностима које се укажу. Најзад, Београдска општина подићи ће и две нове зграде за основне школе, једну на Карабурми, а другу у предграђу Кр. Марије. Тиме ће прилике за школску децу у овим предграђима бити измењене сасвим на боље, а општинска управа још ће једном доказати да се најсавесније држи свога првобитног програма, поклањајући највећу. пажњу београдској периферији и економски најслабијим својим грађанима. Улица Митрополита Михаила — У знак народног признања —

Једна од најмакрантнијих физиономија у нашој борби за национално ослобођење, нарочито за време српско-турског рата 1875 до 1878 год,, Митрополит Михаило, добио је, у знак народног признања и захвалности, сво-

ју улицу у Београду. Досадашња Богојављенска улица носиће одсада Његово име. Како својим радом у пласирању наших народних идеала код Русије, тако и својим доцнијим радом на пољу националног буђе0