Општинске новине

1*

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. Јб 1 ?

својим радом. Комисија која има да се избере после буџета прегледаће заједно \са Судом досијеа сваког службеника, проћи ће кроз свако одељење и редудирати све што не заслужује да остане у општинској служби. Нада се да ће општински Суд успети да закључи један повољан зајам и да ће успети да од државе наплати своја потраживања, како би могла са тим средствима да настави изграђивање Београда. Познавајући људе на челу Управе, верује да ће спровести своја обећања и због тога изјављује да ће гласати за предлог буџета. Одборник г. Др. Ксенофон Шаховић у своме говору истиче да се у погледу комуналне политике налази на скоро истој линији са члановима општинског Суда. Ова Управа наследила је буџет за 1932 годину и није могла по њему да спроведе ону комуналну политику, која одговара њеним схватањима. Овај буџет сада треба да претставља огледало комуналне политике ове општинске Управе у 1933 години. Ова општинска Управа дошла је као израз једне политике, што није био случај са управама после 6 јануара. Као политичко тело и као политички људи морамо примити одговорност за свој рад и никакви напади не могу нас ометати у извођењу једног плана, који је садржан у овом буџету. Свесни да финансиска криза резултира из многих фактора, и да она није само наш специјалитет, ми смо свесни да није лака ствар тражити покриће у оваквим приликама за један буџет од 362 милиона динара. Сасвим је правилно истакнуто да је овај буџет велики због тога што је оптерећен огромним ануитетима, које треба плаћати. У чл. 3 финавсиског овлашћења садржи се једно здраво финансиско гледиште, по коме ће се одобрење кредита дирекцијама вршити само у границама- остварених прихода. То је најбољи начин да се расходи уравнотеже са приходима и у томе се огледа правилно схватање Суда у финансирању Београдске општине. Правилно ехватање чиновничког питања, правилно схватање реорганизације административне управе и принцип ригурозне штедње претстављају три фактора који могу послужити члановима Суда у правилном спровођењу буџета. Треба примити комисију предложену од стране Буџетског одбора ради санирања општинске администрације и чиновничког питања у вези са Статутом и квалификацијама. Треба поћи од принципа максималног искоришћења чиновништва за општинску службу, л исто тако и максималног старања за чиновника и његову породицу. Затим истиче велику важност и значај штедње како у комуналним и државним финансијама тако и у приватним газдинствима. 3'аједничким старањем Суда и Одбора постићи ће се, да на крају године не буде великог дефицита. Познавајући претседника и чланове Суда уверен је да ће се ригурозно држати овлашћења и изјављује да ће у начелу гласати за предлог буџета.

Одборник г. Радојко Гавриловић у своме говору истиче да сматра за своју дужност да отворено и јавно каже Београђанима зашто је морала да се врати трошарина. Она је резултат једне финансиске политике која је Опшгину довела у једну ситуацију да у доба највеће кризе тражи од Београђана жртве за њихову Општину. Буџет је заиста велики и није лак посао примити га, али верује да ће грађани умети правилно да оцене ситуацију и да ће дати поверења општивској Управи. Половина буџета иде на ануитете, а из друге половине општинска Управа има да се брине о малом човеку и да му створи посла да би могао са породицом остати у животу. Трошарина ће санирати општинске финансије и сви ће доћи до наплате својих потраживања, нарочито предузимачи, који су имали посла са Општином. Трошаривску тарифу треба уредити и изградити тако, да она буде сношљива за трговину, занатство и индустрију у Београду и то у заједници са привредним коморама. Верује да ће Суд водити рачуна о изјављеним жељама одборника и изјављује да ће гласати за предлог буџета. Одборник г. Алберт Фирт истиче да никада општинска Управа у Београду није теже решавала о својим финансијама и о свом буџетирању него што је то данас. Тешка привредна криза, финансиска криза, беспослица, трговина, занатство и индустрија готово умртвљени и у таквим приликама општинска Управа треба да изради свој буџет. Готово сви говорници су истакли да је буџет од 362 милиона сувише велики. Кад се овај буџет упореди са ранијим буџетима, онда се добија овај резултат. У 1929 години 331 милион; у 1930 години 371 милион; у 1931 години 380 милиона; 1932 години 340 милиона. Ако се тим цифрама додају зајмови, које су раније Управе закључивале, као и радови на кредит, онда ће се видети да је буџет ове године знатно мањи. Буџет за ову годину излази без зајмова али са огромним ануитетима и исплатом краткорочних зајмова. У 1930 години Општина је на име ануитета платила 53 милиона динара; 1931 години 91 милион; 1932 години 97 милиона; а у овој години са буџетом од 362 милиона треба да плати ануитет за близу 183 милиона динара. Нови атар је два пута повећан и тим повећањем Општина је добила 340 нових улица, које треба калдрмисати. За калдрмисање тих улица Београдској општини је потребно 300 до 400 милиона динара. Водоводна мрежа износи данас 294 км. па и поред тога Београд још није снабдевен водом. Општина је инсталирала нове машине, али је >сад потребна вода и морају се копати нови бунари зашта је предвиђена сума од милион и по динара. Електрична мрежа у Београдским улицама износи 524 км. и има 62 км. трамвајске мреже. Нема.довољно трамвајских кола и у буџету није предвиђена никаква сума за њихову набавку. На овим садашњим дотрајалим