Општинске новине

Стр. 168

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

колима превезено је у 1932 години 61,406.000 путника. Београд је велики и трамвајска мрежа се мора проширити и кола се морају набављати. Београђани су осудили укидање трошарине и да она није била укинута, Београд би данас био изграђенији, здравији и чистији. Ранији претседник Општине када је укидао трошарину, изјавио је да је пресекао Гордијев чвор. Укидање трошарине имало је за последицу закључење једног унутрашњег зајма од 125 милиона динара, за који морамо сада уносити ануитете. Говорило се да је трошарина узрок скупоће животних намирница, али се сада кад је она враћена видело да то није тачно. Пре два месеца за 10.— динара могли сте добити 10 јаја, а сада када је трошарина уведена за исту суму добијете 26 јаја. Значи да је регулатор цена на пијацама понуда и тражња. Трошарина погађа најсиромашније грађане и зато треба извршити правичну ревизију трошарине, а с друге стране подврћи ревизији таксену тарифу, тако да имућнији учествују подједнако у подношењу општинских терета. Општина у своме буџету има један издатак од близу 20 милиона динара за разне закупе, који су Законом Општини наметнути. Треба се постарати да држава ослободи Општину ових обавеза ако већ неће да пође примером других држава у изграђивању престонице, као што је случај Прага и Пеште. Буџетски одбор излази пред Београд и његове грађане са предлогом буџета од 362 милиона динара, које грађани морају поднети да би Општина одговарала својим обавезама и даље живела. Одборник г. Милић Сокић у почетку свога говора истиче, да се у јавном животу и раду треба држати принципа отворености, искрености и лојалности и гакву сарадњу треба пружати у расправљању проблема. Буџетски одбор радио је и претресао овај пројекат од 10 новембра прошле године до 28 фебруара ове године. Суд је, ради ко^рекције извесних ставова, радио буџет све до јуче. Предлог буџета дат је одборницима тек данас после подне. Сама та чињеница довољна је да покаже да у буџетску дебату улазимо неупуће-" ни. Суд је требао да Одбор благовремено обазести о овом најважнијем питању, које се појављује у току годишњег рада пред Општинским одбором. Ми се данас у постепеним етапама враћамо ка нормализацији политичког живота и сва јавна полПтичка тела треба својим радом да пруже доказ, да у ту етапу улазимо и у толико више треба приступити сарадњи са Општинским одбором, која је још и по Закону обавезна. У експозеу се Суд позива на реформу таксене тарифе и од ње очекује појачање буџетских прихода, а та реформа још није извршена. Логично би било да је реформа тарифе извршена пре буџета, како би предвиђени приходи базирали на одлукама које су одобоене

од респективних надзорних власти. Из уста наших привредника чули смо да је платежна моћ наших потрошача дошла до граница исцрпљености и отуда треба очекивати пад предвиђених прихода. Говори о раду ранијих партијских управа пре 6 јануара 1929 године и истиче, да ,је тада било и добрих начина рада у спровођењу комуналне политике. Наглашава да би главне општинске привредне институци.је требало деполитизирати и ставити их на комерцијалну базу. Тада би директор Централе могао дати најјевтинији киловаг час електричне енергије, управник Водовода најјевтинији кубни метар воде и тако редом, што би ишло у корист Београдских грађана. Општинска штедионица је један од најсолиднијих завода и грађани имају у ову установу неограничено поверење. Грађани воле своју Општину и били би у стања да упишу зајам својој Општини. Београд је оличење наших националних аспирација, он је Кајмакчалан нашег патриотизма, он је нешто највише чему смо стремили. Говорећи о Електричној централи истиче да је однос са Швајцарцима заснован на кривичним радњама фалсификата, и да је на њима закључен уговор. То су разлози за поништај таквог уговорног стања и треба позвати другу страну да се с Општином лепо и пријатељски споразуме, да јој плаћа у границама своје платежне моћи. У погледу потраживања Општине од државе, моли г. Претседника да употреби свој утицај на надлежним местима, да држава врши према Београду своју дужност онако, како Београд врши своју дужност према држави. Не треба помишљати да Београд тражи субвенцију од државе, као што Румунија даје Букурешту, јер би то имало рђаву реперкусију. Али је дужност државе да плаћа оно што плаћа и најсиромашнији грађанин, да плаћа воду, осветљење, сметлиште и закуп општинских добара. У прошлогодишњој буџетској дискусији ови су моменти наглашени и држава је исплатила Општини 26 милиона динара као део свога дуга. И сада треба тражити да држава настави са даљим отплатама. Општина је купила од државе простор на коме је „Мањеж" и дала 35 милиона држави, и ако је то њено земљиште које је у своје време била уступила држави за њене потребе. Па и тако купљено своје земљиште, Општина је почела да раздаје и да распарчава за потребе парламента и моли г. Претседника да заштити општинске интересе. Говори о политици закључивања зајмова и истиче да је био против краткорочних зајмова, а за дугорочне зајмове. Задржава се на оном месту у извештају Буџетског одбора, где се говори о анкетном одбору за ревизију чиновничких места и моралним квалификацијама чиновника. Налази да не треба чиновнику, који је отпуштен било због финансијских прилика, било због његове неспособности, прикачити још и неку моралну