Општинске новине

3*

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 325

То гледиште не заступају само напредни социјални политичари, него и многи социјално трезвени и поштени лекари. Поменимо целине ради још један доказ, који нам, бар „аргументум а контрарио" говори о потреби социјализације ове службе. То су лекарски конгреси. На овим конгресима наших лекара или се претресају професионална питања лекара или се дискутује о интересантним стручним темама, најчешће из области патологије. Али се никада на њима нису претресали законски пројекти н. пр. о дечјем проблему, о апровизацији народа, о културном и хигијенском подизању широких народних маса итд. Кад је се такав један у истини сјајан и надлежан форум интересовао подизањем санаторијума, летовилашта, и дечјих домова н.пр. у манастирским шумама, које ради тог и других социјалних циљева треба експроприсати законом, јер, примера ради, напомињемо да многи наши манастири имају шуму од по 10—12.000 хектара у вредности преко пола милијарде динара, а католичке бискупије располажу још богатијом шумом и ако не можда и већом? То и томе слично досадашње лекарске конгресе није могло интересовати, јер су они састављени највећим делом из приватних лекара. А то је зато што та питања излазе из компетенције приватних лекара, пошто је медицина данашња највећим делом индивидуалистичка а најмањим делом социјална. * Овде ипак морамо учинити једно дужно признање. Од ослобођења до данас урађено .је код нас релативно много на медицинском пољу. Много, али не још и даста. Рад је био плодан исто колико и експедитиван. Само што је у њему учествовао свега један мали проценат од свих наших лекара, и ти, који су мислили и радили на питањима социјалне медицине, дали су резултате, који су за пуно поштовање. Нећемо се овде позивати на нечувене напоре појединих наших лекара на подизању болница, клиника, хигијенских завода, здравствених домова, разних медицинских института и пуно других установа. У изграђивању многих од њих снажно су се оцртали неколико наших одличних радника, нарочито на пољу социјалне етиологије и терапије. Поменућемо у главним потезима колико је у опште урађено за једну деценију; од 1922 до 1932 год. на инвестиционом раду за народно здравље.*

* Према податцима дела „Социјална медицина" од Др. Богољуба Константиновића.

Установа: I) За сузбијање заразних болести II) За сузбијање туберкулозе III) За сузбијање венеричних болести IV) За здравствену заштиту ђака V) Здравствених станица . . . * То што смо изнели довде о потреби социјализације лекарске службе важи у свему и за апотекарску и акушерску (бабичку). За апотекарску још са тим додатком што је она претерано скупа и апсолутно изван домашаја не само потпуно сиромашног света него и оног средњег са скромним приходима. Ко тешко болује данас само месец дана, треба му за апотеку најмање 1200 дин., што је далеко више од просечне месечне зараде нашег економски слабог Београђанина. Зато је вапијућа потреба да се апотекарски ред социјализира. Апотеке неизоставно морају прећи у комуналне руке, и правилно вођење и администриране донеће велике користи и општини и њеним грађанима. * Лепи и огромни хоризонти указују се пред социјализираном лекарском службом. Погледајмо само на онај облик социјалног осигурања, који се односи на заштиту здравља. Не само у Југославији — која је у погледу заштитног законодавства још тако млада него' и опште у целом културном свету није се још дошло од класног до општег социјалног осигурања свих грађана. Југославија је по превасходству земљорадничка земља са преко 80% земљорадничког становништва — па шта је до сада урађено у погледу заштитног осигурања југословенског земљорадника?! Радника има нешто јаче од један милион душа. Од тога је осигурано данас једва 45%, а у најбољим данима просперитета нешто јаче од 60%. Остатак — који се увек креће око половине — изван је осигурања. Тако исто и сви они градски редови, који су економски слаби, а не потпадају под прописе радничког осигурања. Уз овај број варошког живља треба додати још десет и по милиона земљорадничког света. Изгледа да се нова социјална држава има и да афирмира тиме што ће она своју акцију преко радничког осигурања проширавати постепено на све грађане у облику општег здравственог осигурања преко самоуправа. Зар у томе огромном замаху истинског социјалног рада — који ће поставити прве здраве темеље за регенерацију народа, — зар у томе исполинском раду највећа част неће припасти нашем социјализираном лекару?!

1922 год. 1932 год. било је: било је: 7 44 14 35 21 61 — 87 — 129